Striming-servis Deezer pustio je besplatnu alatku koja skenira plejliste na 20 popularnih platformi i otkriva koje pesme su napravljene od veštačke inteligencije. Alatka radi na 27 jezika i pokriva Spotify, Apple Music, SoundCloud, YouTube Music i druge - s jednostavnom logikom: izabereš servis, daš pristup plejlisti, i dobiješ spisak koliko je tvoje muzike zapravo napisao algoritam.

Brojke iza odluke objašnjavaju zašto je nekome trebala ovakva alatka. Prema Deezeru, čak 44 posto pesama koje se svakodnevno kače na platformu generisano je VI - to je blizu 75.000 novih veštačkih numera dnevno, preko dva miliona mesečno. Poplava je stvarna, čak i ako još uvek nije glasna.

Tu dolazi zanimljiviji deo. Iako se toliko mnogo kači, veštačka muzika čini samo 1 do 3 posto ukupnog slušanja. A od tog slušanja, oko 85 posto je označeno kao prevarno - botovi koji puštaju numere u krug da iscede pare iz sistema, a ne stvarni slušaoci. To nije umetnost koja je našla publiku, nego mašina koja krade od druge mašine.

„Otkrivanjem i označavanjem VI-muzike u poslednjih godinu i po dana, Deezer je bio na čelu transparentnosti u strimingu", kaže izvršni direktor Aleksis Lanterni. Rečenica koja zvuči kao marketing, ali iza nje ima stvarne razlike u pristupu: dok Spotify i Apple Music samo stavljaju oznaku na ovakve numere, Deezer ih vadi iz preporuka i iz uredničkih plejlista.

Kompanija nudi svoju tehnologiju i konkurentima, i razmišlja o strožim pravilima prema snabdevačima ovakve muzike. Pitanje koje ostaje da visi nad celom industrijom je jednostavnije nego što izgleda: kada gotovo polovinu nove muzike piše mašina, šta uopšte slušamo kad stavimo slušalice - i ko zarađuje od toga?