Brojke zvuče impresivno: skoro 40 miliona evra za zapošljavanje, preko 10.000 građana obuhvaćeno, mladi u fokusu. Vlada je ove mere za 2026. godinu najavila kao dokaz da radi „sa rezultatima, ne samo sa obećanjima“. Ali kao i uvek sa ovakvim najavama, prava priča je u detaljima, ne u naslovu.

Od ukupne sume, preko 32 miliona evra namenjeno je direktno za aktivne mere zapošljavanja. Oko 6.000 mladih treba da bude uključeno u programe, a 3.500 do 23 godine dobijaće omladinski dodatak od 3.000 denara mesečno. Ostatak ide na samozapošljavanje, obuke, praksu i podsticaj za kompanije koje zapošljavaju.

Za poređenje, lani je Operativnim planom bilo obuhvaćeno oko 2.600 ljudi, od kojih skoro 1.500 mlađih od 29 godina, a otvoreno je i 2.200 novih biznisa. Ako su nove brojke realne, to je skoro četvorostruko povećanje obuhvata - ambiciozan cilj koji će se meriti tek na kraju godine.

I tu je skepticizam koji svaki vredan građanin zaslužuje. Omladinski dodatak od 3.000 denara je simboličan - to je džeparac, ne plata. Pitanje nije koliko će mladih biti „obuhvaćeno“ nekom merom, već koliko će ih na kraju imati pravi, stalni posao zbog kog vredi ostati ovde.

Lako je deliti dodatke i brojati „obuhvaćene“. Teže je stvoriti ekonomiju u kojoj mlad čovek ne sanja o aerodromu. 40 miliona evra je ozbiljna brojka - ali da li su to investicija u radna mesta, ili potrošnja u statistiku koja dobro izgleda u saopštenju?