Kad je Meta platila 14,3 milijarde dolara za startap Scale AI i okupila armiju inženjera za veštačku inteligenciju, slika spolja bila je blistava - najpametniji ljudi, najveće plate, budućnost se gradi tu. Iznutra, priča je drugačija. Inženjeri iz novog odeljenja opisuju svoje radno mesto jednom zbunjujućom ali jasnom rečenicom: „bukvalno gulag“.

Reč je o timu Applied AI, formiranom pre oko tri meseca, sa oko 6.500 inženjera i menadžera. Mnogi od njih su tamo prebačeni bez da ih iko pita - sa neočekivanim mejlovima koji su ih obavestili da im je novi zadatak da izmišljaju zadatke i zagonetke kojima se obučavaju VI modeli. Izbor je, kako ga opisuju, bio jednostavan: prihvati ili daj otkaz.

Uslovi dopunjuju sliku. U početku je do 50 zaposlenih odgovaralo jednom menadžeru. Preko 1.600 radnika u kompaniji potpisalo je peticiju protiv praćenja njihovih pritisaka na tastaturi radi obuke modela. Posao koji su ranije obavljali spoljni honorarci sad guraju visokoplaćeni inženjeri - monotonan, iscrpljujući, lišen smisla.

Obrazloženje sa vrha je gotovo uvredljivo. Mark Zakerberg brani interne zaposlene tvrdnjom da su „znatno inteligentniji“ od spoljnih saradnika - pa im zato daje baš ono što su honorarci izbegavali. Nad celim odeljenjem bdi Aleksandar Vang, isti koji je prodao Scale AI, sada glavni direktor za VI u Meta Superintelligence Labs.

Tu je i šira lekcija za sve koji veruju u priču o „poslu iz snova“ u velikim tehnološkim kompanijama. Visoka plata ne kupuje smisao - kupuje tišinu. Kad se 6.500 pametnih ljudi oseća kao fabrički radnici na traci koji hrane mašinu, pitanje nije da li će VI zameniti ljude. Pitanje je da li ih je već pretvorio u deo mašine - samo sa boljom platom i gorim smislom.