Zlato je palo na najniži nivo u poslednjih šest meseci. Avgustovski fjučersi srozali su se na 4.046 dolara za uncu, što je najniže od novembra, uz nedeljni gubitak od 6,3 posto. U petak se cena stabilizovala oko 4.182 dolara, ali pritisak je ostao.

Razlog nije misterija. Očekivanja da će američke Federalne rezerve zadržati kamatne stope visokim - ili ih čak podići do kraja godine - čine zlato manje privlačnim. Logika je jednostavna: zlato ne nosi kamatu, pa kada instrumenti sa kamatom nude veći prinos, novac beži tamo.

Za one koji gledaju sa Balkana, zlato ima drugačije značenje od grafikona na berzi. Ovde to nije investicioni instrument kojim se špekuliše, nego nešto što se čuva za crne dane - prsten od bake, lančić sa strane, ponekad i ušteđevina skrivena kod kuće kada je poverenje u banke i valute tanko. Kada svetske cene padaju, i ta domaća rezerva tiho gubi na vrednosti, a da niko ne pozvoni na vrata da javi.

Da li je pad dobra šansa za kupovinu ili početak dužeg trenda, ni najveći analitičari se ne slažu - a oni gledaju više podataka nego bilo ko od nas. Jedno je sigurno: tržište zlata reaguje na odluke o kamatama u Vašingtonu, ne na potrebe štediše u Skoplju. A rastojanje između ta dva sveta je upravo ono što zlato čini i sigurnim i nepredvidivim u isto vreme.