Ministar spoljnih poslova Timčo Mucunski rekao je jasno - „uslova za ustavne izmene nema". Izjava je došla nakon sastanka sa generalnim sekretarom Saveta Evrope, Alenom Bersèom. I to je rečenica koja sve govori kada se priča o odnosima sa Bugarskom.

„Nismo spremni da preduzmemo bilo kakav korak ka ustavnim izmenama", rekao je Mucunski. Razlog? „Postoji nedostatak poverenja i nedostatak kredibiliteta u pogledu isporuke prema nama kao državi." U diplomatskom jeziku to znači: ne verujemo da će Bugarska ispuniti svoja obećanja - čak i ako mi ispunimo svoja.

Kontekst je bitan. Bilateralni pregovori sa Bugarskom o ustavnim izmenama traju više od tri godine. Svaki put kada Makedonija pristane da razgovara o unošenju Bugara u Ustav, bugarska strana dodaje nove uslove. Bugarski predstavnici redovno izjavljuju da je makedonski identitet „bugarski koren" i da je makedonski jezik „bugarski dijalekt". To nisu izjave marginalnih političara - to su zvanične pozicije.

Za Balkan, izjava Mucunskog znači nešto konkretno: vlada Mickoskog za sada neće ići na ustavne izmene. To je politička odluka, ne pragmatska. Ali pitanje je - dokle? EU integracija Makedonije ozbiljno zavisi od ovog procesa. Sa svakom godinom blokade, Skoplje sve više zaostaje za regionom.

Mala dobra vest: Bersè je potvrdio da je u poslednjih 12 meseci postignut napredak u sprovođenju presuda iz Strazbura, i da će sledeće godine Makedonija predsedavati Komitetom ministara Saveta Evrope. To nije EU - ali jeste priznanje da makedonska diplomatija u nekim sferama radi.

Pitanje koje ostaje: da li je „uslova nema" taktika za dobijanje vremena, ili principijelan stav koji će ostati? Ako je principijelan - onda se Makedonija sprema za novu, možda dugotrajnu, pauzu u EU pregovorima. Ako je taktika - onda kada će uslovi postojati? I ko će ih definisati?