„Promenili smo zastavu, Ustav smo promenili nekoliko puta, čak smo promenili i ustavno ime.” Ovo je rekao premijer Hristijan Mickoski iz Njujorka, na panel-diskusiji u okviru samita „Konkordija”, koji se održava paralelno s Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija.

Njegova poenta: „Mi smo započeli naše putovanje pre gotovo dve i po decenije. I, na žalost, zbog nekih veštačkih razloga, nismo uspeli da postanemo deo EU... frustracija kod makedonskih građana je ogromna jer smo u prošlosti napravili previše ustupaka.”

On je pritisak opisao i kao oblik maltretiranja: „Neke zemlje članice pokušavaju da rešе neka bilateralna pitanja i ne da promene naše institucije, nego da promene naš identitet. I mi smo žrtva jedne vrste maltretiranja: ili ste unutra ili ste spolja, a ako želite unutra - evo uslova.”

Sastanak s Janšom

U Njujorku je Mickoski ostvario sastanak i sa slovenačkim premijerom Janezom Janšom. Teme: evropska perspektiva Makedonije, produbljivanje političke i ekonomske saradnje, i aktualni geopolitički izazovi.

Poruka s tog sastanka bila je formulisana ostrije nego obično: „Naš stav je jasan - evropska integracija mora da se temelji na zaslugama, ispunjenim kriterijumima i realnim rezultatima, a ne na novim bilateralnim uslovljavanjima koja nemaju suštinsku vezu s evropskim vrednostima. Ne tražimo privilegije i ne tražimo kraći put. Tražimo fer i predvidljiv proces.”

Pozitivni signali koje je nabrojao

Premijer je ukazao i na nešto što smatra ohrabrujućim - poruke sa samita EU i zemalja Zapadnog Balkana u Tivtu, koje su po njemu bile izuzetno pozitivne, kao i zajedničku prezentaciju Francuske i Nemačke jednog neformalnog dokumenta.

„Iz Brisela slušamo da bi na sledećim zaključcima Saveta ovaj dokument možda mogao da postane nešto što je oficijalna politika EU. Videćemo”, rekao je Mickoski.

U međuvremenu, dodao je, zemlja je potpuno usklađila svoju vanjsku i bezbednosnu politiku s EU, a zakonodavstvo je više ili manje usklađeno.

Druga polovina posete

Veći deo njujorške agende zapravo nije bio o EU, nego o Vašingtonu. Mickoski se sastao sa zamenikom državnog sekretara SAD Kristoferom Landauom, nakon što je prethodno razgovarao i s Markom Rubiom. Na sastanku su prisustvovali i pomoćnik državnog sekretara za Evropu Brendan Harnahan i zamenik pomoćnika državnog sekretara Danijel Loton, u čiji resor spadaju balkanske države.

Premijer je imao i sastanak s biznis-predstavnicima vojne industrije SAD.

Njegova formulacija o odnosima s Vašingtonom bila je nedvosmislena: „U Ujedinjenim nacijama glasamo rame do ramena s našim saveznicima, Sjedinjenim Američkim Državama, pa bismo želeli da budemo - i naša ambicija je da postanemo - primer za Sjedinjene Američke Države.”

Ono što nedostaje s cele liste

Dijagnoza premijera je tačna i većina građana će je potpisati. Zastava je zaista promenjena. Ustav je zaista menjan. Ime je zaista promenjeno. I EU zaista nije bliže.

Ali iz svega rečenog u Njujorku ne proizlazi ni jedan konkretan korak s rokom. Ima opis stanja, ima tačno imenovan problem, ima jedan neformalni francusko-nemački dokument za koji „ćemo videti”, i ima pojačano partnerstvo s administracijom koja nema nadležnost u procesu pristupanja.

Frustracija je realna i deljena. Pitanje koje je ostalo bez odgovora je šta sledi nakon što ona bude saopštena pred svetom - zato što frustracija nije politika, ona je posledica odsustva politike.

Mickoski u petak treba da se obrati pred Generalnom skupštinom OUN. To je sledeća prilika da taj odgovor dobije sadržaj.