Dokumentarac „Musk” reditelja Aleksa Gibnija trebalo je da ima uobičajenu kampanju pred bioskopsku premijeru. Umesto toga, prema The Hollywood Reporteru, TikTok, Meta, YouTube i X odbili su da puste plaćene reklame za njegov trejler. Obrazloženje kod Mete, TikToka i YouTubea navodno je bilo isto: „politički sadržaj”.

Dan kasnije, priča se promenila. Portparol Mete izjavio je da je to bila „greška” i da se reklame vraćaju. YouTube je objavio da je trejler „oduvek bio dostupan” na platformi, ali da je, kada je podnet kao reklama, „privremeno bio ograničen od strane našeg sistema”. „Posle provere, reklama je odobrena”, dodali su iz kompanije. Greška je, dakle, opstajala sve do trenutka kada je postala vest.

Kod X-a iznenađenja nema. Platforma je u vlasništvu Ilona Maska, koji je nedavno napisao da „pseći izmet zaslužuje više poštovanja od Gibnija”. Otvoreno ostaje pitanje kako trejler za dokumentarni film postaje politička reklama. Meta je prošle godine najavila da će prestati da prima političke reklame u Evropskoj uniji, a TikTok kaže da takve uopšte ne pušta. Američki distributer filma, Bleecker Street, uložio je žalbu na odbijanja.

Gibni nije nepoznato ime. Režirao je „Going Clear”, o Sajentološkoj crkvi, i „The Inventor”, o Elizabet Holms i Theranosu, kao i film o Stivu Džobsu. „Musk” je premijerno prikazan na filmskom festivalu u Veneciji ovog meseca, ima 100 odsto pozitivnih recenzija na Rotten Tomatoes i u američke bioskope stiže 9. oktobra. Film traje skoro četiri sata i prati Maskovu tehnološku karijeru, njegov savez sa Donaldom Trampom i privatni život, sa svedočenjima bivše supruge Džastin Mask i Ešli Sent Kler, koja je nedavno dobila dete sa njim, a sada ga opisuje kao „nuklearnu bombu”.

Kritičar Bilge Ebiri opisao je film kao „fascinantnu” studiju lika. „Kao priča o modernom biznisu, otkriva mnogo. Kao upozorenje za našu budućnost, zastrašuje”, napisao je.

Najindikativniji deo nije kod platformi. Prema istom izvoru, studio Universal Pictures se kolebao oko međunarodne distribucije, navodno iz straha da ne naljuti Trampovu administraciju. Studio je potom saopštio da će pustiti film u bioskope, ali strategiju još smišlja. Kada najveće medijske i tehnološke kompanije mere da li smeju da reklamiraju jedan dokumentarac, postaje važnije ko se plaši filma nego šta je u njemu. Ako toliko moćne kompanije mere svaki korak prema Beloj kući, šta ostaje onima koji nemaju ni deo njihove moći?