Kraljevi se obično kreću iza kordona, protokola i unapred odmerene razdaljine od gomile. Zato je slika iz Džedburga u škotskom pograničnom kraju toliko neuobičajena: kralj Čarls Treći, u 77. godini, u besprekornom sivom odelu, stoji na nekoliko metara od dvadesetak krupnih muškaraca koji nasrću jedan na drugog u blatu za jednu loptu.

Povod je bio stari škotski običaj - tradicionalna ulična igra loptom, u kojoj nema ni pravila ni granica onakvih kakve poznaje moderni sport. Kralj je izveo ceremonijalni prvi udarac, pustio loptu u igru, a onda je nastalo ono za šta se nikakav protokol ne može pripremiti: igrači su nagrnuli ka lopti i našli se opasno blizu monarha. Obezbeđenje je reagovalo odmah - napravili su zaštitni krug oko Čarlsa i povukli ga unazad dok se gomila tela tukla po zemlji.

Završilo se bez incidenta. Kralj je ostao miran, nastavio da gleda i razgovara s učesnicima, a predsednik kluba je kasnije ispričao da „kralj nije prestajao da se smeje koliko je igra gruba". Pre toga, Čarls se našalio da na terenu nema baš mnogo mera za „zdravlje i bezbednost".

Ima nečeg razoružavajućeg u toj sceni. Institucija stara vekovima, obučena da kontroliše svaki kadar, odjednom se suočava s običajem još starijim od nje - i mora da ustukne korak unazad. Obezbeđenje je odradilo svoj posao, ali upravo je to ustupanje nakratko pokazalo monarhiju onakvom kakva se retko dozvoljava da se vidi: ne kao nedodirljiva slika, već kao starac u sivom odelu koji se smeje usred blata.