Petnaestogodišnji dečak na biciklu, udaren automobilom na ohridskoj raskrsnici, ostaje teško povređen u bolnici - a vozač beži s mesta događaja. Ovo nije apstraktna saobraćajna statistika; ovo je dete i jedan čovek koji je izabrao da nastavi da vozi umesto da stane i pomogne.

Nesreća se dogodila 3. jula oko 17:20 časova, na raskrsnici bulevara „Makedonski Prosvetitelji" i ulice „Dimitar Vlahov" u Ohridu. Tinejdžer je hospitalizovan sa teškim povredama u bolnici „Sv. Erazmo". Policija je kasnije pronašla beli Volkswagen Tiguan sa ohridskim tablicama i privela vozača - 65-godišnjeg penzionera iz Ohrida. Test je pokazao 0,7 promila alkohola u krvi.

Dakle, za volanom je sedeo čovek koji nije smeo da vozi, udario dete, i umesto da ostane - pobegao. Svaki od ta tri elementa pojedinačno je težak; zajedno, oni crtaju portret odnosa prema tuđem životu koji kod nas, nažalost, nije retkost. Koliko puta smo pročitali istu rečenicu sa različitim imenima ulica?

Istragu vodi ohridska policija po nalogu javnog tužioca, a vozač će odgovarati za napuštanje mesta događaja sa teškom telesnom povredom. Sud će reći svoje, ali pitanje koje ostaje šire je od jednog slučaja: šta navodi vozača tih godina, sa alkoholom u krvi, da pomisli da je beg opcija? Odgovor delimično leži i u tome koliko često takav beg prođe bez prave posledice. Jedan dečak se bori u bolnici; najmanje što mu dugujemo je da ga sistem ne tretira kao još jedan red u dnevnom policijskom biltenu.