Danas je najfotografisaniji detalj svake svadbe, ali mladin buket nije počeo kao ukras - počeo je kao amajlija protiv zlih duhova. Priča o tome kako je jedan struk cveća od zaštite postao modna ikona govori mnogo o tome kako se menjaju naša verovanja, a rituali ostaju.

U antičkoj Grčkoj i Rimu, mlade su nosile aromatične biljke - lovor i ruzmarin - za koje se verovalo da štite zajednicu i privlače sreću. U srednjem veku zaštitna funkcija postala je još jača: umesto nežnih cvetova, u buket su ulazili beli luk, jake biljke i začini, namenjeni da odbiju zle duhove i urok. Buket tada nije bio dekoracija, već magični talisman.

Preokret je došao u viktorijanskoj epohi. Tada je buket prvi put prešao iz funkcije u estetiku. Razvio se takozvani „jezik cveća" - praksa prenošenja poruka putem konkretnih cvetova - i aranžmani su postali pažljivo komponovana dela koja su dopunjavala haljinu i izražavala osećanja. Kroz 20. vek buket je postao suštinski deo mladinog izgleda: rani dizajni sa belim cvetovima u manjim dimenzijama, kasnije razgrađeni stilovi sa živim bojama, a devedesetih povratak rafiniranoj jednostavnosti.

Danas se sve vrti oko personalizacije. Opcije idu od minimalističkih buketa sa jednim cvetom, preko zelenila inspirisanog prirodom, do dramatičnih kaskadnih aranžmana sa neobičnim cvetovima. „Bela je jedina boja koja nikad ne izlazi iz mode - klasična je, elegantna i traje s vremenom", kažu floristi. Uprkos svim trendovima, nešto staro opstaje: buket je još uvek predmet u koji mlada ulaže smisao, čak i kad više ne veruje da je štiti od zlih duhova. Možda je upravo to najlepše kod tradicija - prežive i kad zaboravimo zašto su počele.