Ohrid ponovo stoji pred nečim što mu se godinama zakanjavalo, a niko nije hteo da izgovori naglas: nacrt-odluka Komiteta za svetsko nasleđe UNESKO-a, kojom se Ohridski Region predlaže da bude upisan na Listu svetskog nasleđa u opasnosti. Ne upozorenje, nego dokument. I to dokument koji kaže da, ukratko, obećanja za zaštitu nisu ispunjena.

Ono što je usledilo bilo je sasvim predvidljivo - političko prepucavanje u kojem svako prebacuje krivicu na drugog, a jezero u međuvremenu nastavlja da se zagađuje.

Opozicija: nula napretka

Iz SDSM tvrde da je nacrt-odluka zvanična potvrda institucionalnog neuspeha. Prema njima, u proteklom periodu nisu uklonjene divlje gradnje, zaustavljeno je rušenje nelegalnih platformi po plažama, nisu suspendovani sporni detaljni urbanistički planovi, a infrastrukturni projekti se guraju bez obavezne procene uticaja na životnu sredinu. Posebno ukazuju na lokalitet „Gorica 3”, gde se, kažu, gradi masivan hotelski kompleks suprotno Planu upravljanja.

Opština: vi ste to napravili

Iz Opštine Ohrid odbacuju optužbe i uzvraćaju da su upravo politike iz vremena kada je SDSM bio na vlasti dovele do sadašnjeg stanja. Nabrajaju mere na terenu - prečistačku stanicu u Trpejci, novu fekalnu kanalizaciju, ograničeno nošenje novih urbanističkih planova - i poručuju da se status Ohrida brani aktivnostima, a ne partijskim saopštenjima. Čak upućuju i poziv za televizijski duel.

Pitanje koje se ne postavlja

Dok se dve strane međusobno optužuju, partija Jedinstvena Makedonija postavlja pitanje koje nadmašuje dnevna prepucavanja: traži otvaranje postupka za konfiskaciju spornog hotelskog kompleksa povezanog sa Sašom Mijalkovim, za koji građanske organizacije godinama tvrde da je izgrađen van zakonskih pravila. Država, kažu, mora da pokaže da nema nedodirljivih pojedinaca.

I tu je jezgro cele priče. UNESKO se ne zanima koji je bio gradonačelnik u kojoj godini. Komitet gleda divlje gradnje, uzurpiranu obalu i zagađeno jezero - i za to neko mora da odgovara, bez obzira na boju partije. Vlada je zatražila šestogodišnji rok da ispuni zabeleške. Pitanje je da li će tih šest godina proći u radu na terenu, ili u još šest godina međusobnog prebacivanja krivice dok Ohrid dobija pečat „u opasnosti”.