Stan iz 1970-ih u Madridu, 250 kvadrata, taman i zatvoren, izdeljen na sitne prostorije koje više ne odgovaraju nijednom načinu života. Umesto da se sruši sve i krene od nule - najlakše i najskuplje rešenje - enterijerska dizajnerka Beatriz Sančez iz studija DOSDE izabrala je teži put: da sačuva ono najbolje i da preoblikuje ostatak. Projekat je dobio nagradu na Design Summer Fest 2025.

Strategija je bila jasna od početka. „Odlučili smo da poštujemo elemente kao što su pod, ormari i biblioteka, kako bismo zaista uložili tamo gde će klijent primetiti razliku svaki dan - kuhinju i neke završne detalje“, kaže Sančez. Tri cilja: više svetla, bolja povezanost među prostorijama i prilagođavanje savremenom životu porodice sa troje tinejdžera.

Dnevna soba zadržala je originalni hrastov pod u ribljoj kosti, glavnu biblioteku i kamin - ali sve je dobilo novo lice. Kamin je osvežen kvarcitom Cosentino, biblioteka je lakirana u istom tonu kao i zidovi da se vizuelno stopi s njima. Dodate su osvetljene vitrine na krajevima i radni kutak s drvenim policama uz prozore, za potrebe porodice koja sve više radi od kuće.

Kuhinja je srce celog projekta - i to se vidi. Centralno ostrvo s kvarcitom Taj Mahal od Cosentino služi istovremeno kao radna površina, mesto za okupljanje i neformalna trpezarija. Ormari su od prirodnog hrasta iz DOSDE Cocinas, a u radnoj zoni postavljene su pločice Equipe. „Kuhinja je sada srce projekta. Osovina, centar kuće. Gde život tinja polako“, kaže dizajnerka. Otvorene police uz aspirator su detalj koji govori da je ova kuhinja za život, a ne za fotografisanje.

Trpezarija je jednostavna - drveni sto s metalnim stolicama, okupana prirodnim svetlom kroz prozore. Glavna spavaća soba dobila je izrađeno uzglavlje s ugrađenim noćnim ormarićima i mesinganim aplikama za meko osvetljenje. Hrastov pod u ribljoj kosti proteže se kroz ceo dom i daje osećaj kontinuiteta koji stari izdeljeni stanovi retko imaju.

Kupatilo je bilo neosporni prioritet. Ranije - hladno, zastarelo, s obojenom sanitarijom u stilu prošlog veka. Sada - monohromatska paleta sa slojevima teksture: mat površine, sjajni akcenti, pažljivo osvetljenje. Umesto da viče, ovo kupatilo šapuće. Cela logika renoviranja je tu u malom: ne menjaj radi menjanja, nego tamo gde ima smisla.

Pouka ovog projekta nadmašuje madridski stan. Sančez opisuje pristup kao „vraćanje, lakiranje, popravljanje i reinterpretiranje“ umesto potpune zamene. U vreme kada nas sve tera da rušimo i kupujemo novo, ideja da stari hrastov pod iz 1970-ih vredi sačuvati - i da će izgledati bolje od svakog novog - skoro je buntovna. Ponekad je najskuplja renovacija ona u kojoj se najmanje baca.