Voda je bezbedna za kupanje - zasad. To „zasad“ je ključna reč u najnovijem izveštaju Instituta za javno zdravlje o tri makedonska jezera. Plaže Ohridskog, Prespanskog i Dojranskog jezera prolaze, turisti mogu da se kupaju. Ali ispod površine vrebaju fekalije, septičke jame i pesticidi koje decenijama niko ne rešava.

Najveći problem je baš tamo gde ga najmanje želimo - na Ohridskom jezeru, našoj jedinoj stavci na spisku svetske baštine UNESKO-a. Izveštaj ukazuje na hotele, restorane i privatne kuće uz obalu koji ispuštaju otpadne vode u septičke jame umesto u kolektorski sistem. U Radoždi je stanje najoštrije: neke septičke jame prazne se direktno u jezero ili su toliko blizu obale da se sadržaj procedi u vodu.

Prespansko jezero prolazi bolje - na šest mernih mesta rizik od zagađenja je nizak. Ali i tamo neki objekti još uvek koriste primitivne septičke sisteme, a prečistač kod jednog dečjeg odmarališta ne radi. Kod Dojranskog jezera glavna pretnja dolazi od poljoprivrede: pesticidi i veštačka đubriva sa okolnih njiva procede se u podzemne vode, a odatle u jezero.

Preporuke Instituta poznate su do dosade: dogradnja kolektorskog sistema, sprečavanje direktnog ispuštanja, kontinuirani monitoring. Problem je što se te iste preporuke ponavljaju decenijama - i ostaju na papiru. Koliko izveštaja treba da se napiše da bi neko iskopao jedan kolektor do kraja?

„Zasad bezbedno“ je fraza s rokom trajanja. Jezera trpe posledice infrastrukture koja nikad nije dovršena i nadzora koji se uključuje samo u letnjoj sezoni, kad ima turista i kad neko upita. Ako status UNESKO-a padne, neće pasti zbog jednog lošeg dana - nego zbog decenija odlaganih rešenja. A tada fraza neće biti „zasad bezbedno“, nego „prekasno“.