„Najveći ekološki štit.“ „Istorijska promena.“ „Čistiji Vardar za generacije koje dolaze.“ Gradonačelnik Skoplja Orce Đorđievski juče je nanizao sve prave reči za prečistač otpadnih voda - projekat koji, treba priznati, zaista je potreban. Pitanje je samo jedno, i postaje neprijatno kada se pogleda brojka do kraja: kada?

Odgovor je 2030. godina. Građevinski radovi su završeni oko 40 odsto, celokupna izgradnja predviđena je za prvu polovinu 2028, a potom slede dve godine probnog rada - što znači da će prečistač zaista početi da radi tek u prvoj polovini 2030. Drugim rečima, Vardar će nastaviti da guta otpadne vode Skoplja još najmanje četiri leta.

Zanimljivo je i to što čak i gradonačelnik otvoreno priznaje zaostajanje. „Nakon početnog zastoja, izazvanog nezavršenim administrativnim procedurama, neusvojenim detaljnim urbanističkim planovima, eksproprijacijom zemljišta i zakasnelim plaćanjima izvođaču“ - kaže on - „danas se izgradnja odvija ubrzanom dinamikom.“ Znači, priznanje da je projekat već kasnio zbog administracije, planova koji nisu usvojeni i računa koji nisu plaćeni na vreme. Klasična makedonska infrastrukturna priča, upakovana u jezik uspeha.

Projekat obuhvata oko 60 objekata i zaista je najveći tog tipa u zemlji. Kada proradi, efekat na Vardar i na zdravlje Skopljana biće stvaran - to nije sporno. Sporno je da li će „ubrzana dinamika“ izdržati test vremena, ili će 2030 postati 2032, kako to već ume da se desi.

Prečistač koji radi vredi više od svih konferencija za štampu o njemu. Zato jedini pokazatelj koji ima značaj nije procenat danas, već datum kada otpadna voda grada prestane da teče direktno u reku. Do tada, „najveći ekološki štit“ je beton u izgradnji - vredan projekat, ali još uvek samo obećanje.