Od ponoći, na benzinskim pumpama cene su više. Dizel je skočio za punih šest denara i sada košta 94 denara po litru. Benzini Eurosuper BS-95 i BS-98 poskupeli su za po tri denara, pa se sada toče po 90, odnosno 92 denara. A ekstra lako ulje za domaćinstvo poskupelo je za sedam denara. Leto je tek počelo, a gorivo već govori da će nas ovaj odmor koštati više od prošlogodišnjeg.

Regulatorna komisija za energetiku poskupljenja objašnjava rastom svetskih berzi: referentne cene porasle su za oko 9 odsto kod benzina i skoro 15 odsto kod dizela u odnosu na prethodni obračun. To je spoljni faktor na koji ni RKE ni Vlada nemaju uticaj. Dosad je priča poznata - svet je skočio, mi plaćamo.

Ali ima i domaći deo. Vlada je juče smanjila akcize - jedan denar po litru za benzine i dva denara za dizel - da bi „ublažila udarac". Prema njihovim proračunima, bez ove intervencije dizel bi poskupeo za oko osam denara umesto za šest. Drugim rečima: smanjenje akcize ne znači jeftinije gorivo, već manje poskupljenje. To je razlika koju svaki vozač oseti samo na jedan način - ipak plaća više.

Pitanje koje ostaje jeste koliko dugo će trajati ova igra akciza kao amortizera. Svaki put kad svetska cena skoči, država ustupa deo svog prihoda da udarac ne bude potpun - ali to je rešenje koje ima granicu. Akciza se ne može večno smanjivati, a svetske cene ne pitaju za naš budžet.

Za vozača na pumpi, ipak, račun je jednostavan i bez proračuna: pun rezervoar dizela jutros košta osetno više nego juče. RKE podseća da su utvrđene cene maksimalne i da trgovci mogu da prodaju i jeftinije. Hoće li to zaista i učiniti - ili će se svi zalepiti za plafon - jeste nešto što će svako videti sam, na najbližoj benzinskoj.