„Ovo nije krizni, već razvojni rebalans." Tom rečenicom ministarka finansija Gordana Dimitrieska-Kočoska najavila je rebalans budžeta za 2026. godinu - i odmah postavila ton. Poruka je jasna: ne paničite, javne finansije su stabilne, plate, penzije i socijalni dodaci isplaćivaće se redovno. Pitanje je zašto je uopšte trebalo reći da nema krize.

Prema ministarki, rebalans je usmeren ka kapitalnim investicijama - putevi, železnice, energetika, obrazovanje, zdravstvo, opštinska infrastruktura - plus dodatna podrška poljoprivredi i socijalnoj zaštiti. Kao argument da ekonomija ide dobro, navodi se rast BDP-a od 3,1 odsto u prvom kvartalu, uvećane strane direktne investicije i rast u građevinarstvu i izvozu.

Brojke zvuče dobro, ali rebalans ipak postoji zbog nečega. Prema samom Ministarstvu, izazvan je geopolitičkim događajima, fluktuacijama cena energije, novim kolektivnim ugovorima i uvećanim potrebama za socijalnom podrškom. Drugim rečima - realnost se promenila dovoljno da se budžet mora prepisati na sredini godine. To ne mora da bude kriza, ali nije ni rutina.

Razvojni ili krizni, rebalans se na kraju meri jednim: hoće li se kapitalne investicije zaista realizovati, ili će opet ostati kao stavka u budžetu koja se na kraju godine preusmerava na drugo. Makedonski državni budžet godinama obećava novac za puteve i železnice - a realizacija skoro uvek zaostaje za planom. Ako ovaj rebalans bude drugačiji, videće se po asfaltu, ne po konferenciji za štampu.