Ahoblanko je jedna od onih andaluzijskih stvari koje bi naši ljudi razumeli odmah - hladna supa od badema, jučerašnji hleb i malo sirćeta, hrana rođena iz nemaštine, a ne iz izobilja. Ovog leta jedan kuvar joj dodaje sastojak koji je sada na vrhuncu sezone: kajsiju. I odjednom stara sirotinjska supa izgleda kao da je izašla iz restorana.

Osnova je jednostavna i baš zato je nemilosrdna prema greškama. Za četiri porcije treba 180 grama sirovih, oljuštenih badema Marcona, 80 grama sredine belog hleba od juče, jedan mali čen belog luka bez klice, 600 mililitara ledeno-hladne vode, 70 mililitara blagog maslinovog ulja, 20 mililitara jabukovog sirćeta, so i sveže mleveni crni biber.

Postupak traži strpljenje, ne veštinu. Hleb se natapa u vodi deset minuta, ocedi, pa se melje zajedno sa bademima, belim lukom i delom hladne vode oko tri minuta. Zatim se polako dodaje ostatak vode, a ulje se uliva u tankoj niti - tu je cela tajna, inače se supa neće povezati kako treba. Na kraju sirće, so, i melje se dok ne postane potpuno glatko. Ko voli svilenkastu teksturu - procedi je kroz sitno cedilo.

Tu dolazi najvažniji savet: ahoblanko se pravi dan ranije. Noć u frižideru mu daje kremoznost, ravnotežu i dubinu ukusa koju sveže napravljena supa jednostavno nema. Ponekad je najbolje jelo ono koje ume da čeka.

Za kajsijev krem - pet zrelih kajsija na pola, bez koštice, peče se na 190 stepeni petnaest minuta dok ne omekšaju, pa se melju sa malo ulja, nekoliko kapi limuna i mrvom soli. I na kraju, dvanaest velikih škampi, oljuštenih sa sačuvanim repom, prže se na vreloj tavi po tridesetak sekundi sa svake strane.

Služi se hladno: ahoblanko na dnu, preko njega škampi, tačke kajsijevog krema, komadići sveže kajsije, list bosiljka i malo ružičastog bibera. Jelo koje izgleda skupo, a napravljeno je od badema, starog hleba i malo strpljenja. Balkan ovu matematiku zna napamet.