Preko 1,2 miliona ljudi na jednom trgu. Papa Lav XIV prvi put je stupio na špansko tlo, i Madrid mu je odgovorio brojkom koju retko koji događaj danas okuplja - liturgija Tela Gospodnjeg (Corpus Christi) na trgu Sibeles postala je jedno od najmasovnijih verskih okupljanja u novijoj istoriji grada.

Špansko kraljevsko porodica bila je tamo gotovo u punom sastavu. Kralj Felipe VI i kraljica Leticija, princeza Leonor i infanta Sofija, infanta Elena s ćerkom Viktorijom Federikom, i infanta Kristina sa svoje četvoro dece - Huan, Pablo, Migel i Irene. Kada se jedna kraljevska porodica pojavljuje toliko ujedinjeno na javnom događaju, to gotovo nikada nije slučajno; samo prisustvo je poruka.

Scena je bila režirana do detalja: preko 100.000 belih i žutih cvetova na trgu, 1.600 sveštenika koji su služili zajedno. Posle mise, papa je nosio monstrancu dugačku 500 metara ulicom Alkala, prekrivenom s 30.000 karanfila poređanih u tepihe od zanatlija koji tu veštinu prenose s pokolenja na pokolenje.

Ali najjača rečenica nije bila u raskoši, nego u propovedi. Papa je poručio da vera koja je vekovima pokretala Španiju ne sme da postane „muzej prošlosti“, nego „škola vere iz koje se pije danas“. Izgovoreno pred milion i po ljudi, to zvuči gotovo kao opomena - da je tradicija bez života samo dekoracija.

Za balkanskog čitaoca, naviknutog na to kako vlast i crkva znaju da poziraju zajedno, scena je prepoznatljiva i kada je tuđa. Pitanje koje ostaje isto je svuda: koliko od miliona je došlo zbog vere, a koliko zbog spektakla - i da li uopšte ima potrebe da se razdvajaju?