Ranč sa zoološkim vrtom, bioskopom i vrteškama. Dete koje odrasta tamo trebalo bi da bude razmaženo do koske. Paris Džekson je u podkastu sa Aleksom Kuperom objasnila da je pravilo u kući bilo upravo suprotno - i to zvuči kao nešto što mnogi roditelji tvrde da rade, a malo ko zaista sprovodi.

Jutro je počinjalo u prostoriji pretvorenoj u učionicu. „Probudim se i odem u sobu koja nam je bila učionica, i tamo smo 'išli' u školu”, priča ona. Navodnici oko „išli” su njeni - ona sama primećuje apsurdnost privatne škole u sopstvenoj dnevnoj sobi.

Pravilo za atrakcije bilo je jasno: nagrada se zarađuje. „Ako si dobar, radiš zadatke, domaće i stvari koje moraš da uradiš, onda za vikend možeš da ideš da gledaš životinje, da se voziš na atrakcijama ili da ideš u bioskop.” Znači celo to mesto je postojalo - i stajalo zatvoreno pet dana u nedelji.

Rečenica koja govori celu poentu

Kuper ju je pitala šta bi bilo da je sve to bilo slobodno dostupno u svako doba. Odgovor Paris je najoštriji deo celog razgovora: „Bilo bi super, ali ne. Verovatno bih porasla i postala kreten.”

To nije rečenica nekoga ko se brani. To je rečenica čoveka koji je razumeo zašto mu je neko skratio pristup nečemu što je bilo njegovo. Među pričama o toj porodici - a ima ih u bibliotečkim količinama - ovo je jedna od retkih gde ćerka potpisuje da je očeva odluka bila tačna.

O govoru na sahrani, onom koji je videla cela planeta, kaže da nije bio pripremljen. „Jednostavno se desilo u trenutku.” I od tada snimak nije pogledala nijednom. Sedamnaest godina kasnije, najgledaniji trenutak iz njenog života jedini je koji ona odbija da gleda.