Brašno, voda, račići, peršun i luk. Pet sastojaka koji koštaju gotovo ništa, a rezultat se prodaje i u restoranima sa tri zvezde. Andaluzijski tortiljiti de kamarones su dokaz da razlika između siromašne i skupe kuhinje gotovo nikada nije u spisku sastojaka.

Poreklo se vodi negde u šesnaestom i sedamnaestom veku, sa mogućim uticajem đenovljanskih trgovaca i njihovih smesa od brašna i vode. U Kadizu se to sudarilo sa zalivskim račićima kojih je bilo u izobilju, i odatle se rodila verzija koja se danas zna - gotovo providna, krckava, puna sitnih račića.

Dve žene i dve odluke

Cela moderna forma ovog jela izlazi iz jedne meane - Venta de Vargas u San Fernandu. Katalina Peres je promenila odnos brašna da bi dobila tanji tortiljit. Marija Pikardo je zatim zamenila vodu sodom-vodom, i to je potez koji im daje mehuriće i čipku po ivicama.

Nijedna nije patentirala ništa. Danas se ista tehnika koristi od šanka do Aponiente Anhela Leona, a niko se više i ne seća da je reč o dve odluke donete u meani.

Recept Marije Lo

Pobednica MasterChefa daje sledeću proporciju: 120 g svežih račića, 90 g mekog pšeničnog brašna, 70 g brašna od leblebija, 240 g vrlo hladne vode sa ledom, pola mladog luka, malo hladnog piva, sveže seckan peršun, so i maslinovo ulje za prženje.

Luk se secka sitno, peršun se otkida od stabljika i secka. U sudu se mešaju luk, peršun, oba brašna i voda - ali ne sve odjednom, nego tri četvrtine, pa se postepeno doteruje. Zatim ide pivo, tek otvoreno i hladno, i so.

Smesa mora da ostane tečna. To je prvo mesto gde recept propada - svaki instinkt viče da se zgusne da bi „držala”, i baš to ubija čipku.

Ulje se zagreva u širokom tiganju na jakoj temperaturi, dobro vrelo, ali nikada da se dimi. Račići se dodaju neposredno pre prženja, ne ranije. Kutlačom se smesa spušta u ulje i odmah se otvara vrhom kutlače - tu se dobija tankoća. Kada se pozlati sa jedne strane, prevrne se. Vadi se hvataljkom, cedi na papiru i jede odmah, rukom, dok još peče.

Nijedan deo ovog recepta ne traži opremu. Traži tačnu temperaturu i strpljenje od dvadeset sekundi - što je skuplji ulog od bilo kakvog dodatka sa police.