Crno na svadbi se kod nas i dalje čita kao greška ili kao tuga. U dekoraciji, to je boja koja najbrže diže ceo sto - pod uslovom da se ne upotrebi kao glavna, nego kao ram.

Logika na koju se dekorateri oslanjaju je jednostavna: crno je jedina boja koja se ne takmiči ni sa čim. Ne traži usklađivanje sa cvećem, ne sudara se sa zlatom, ne vuče pažnju sa mlade. Radi kao kontura oko svega ostalog.

Gde se stavlja, a gde ne

Najmanja i najsigurnija upotreba su trake - vezane oko salvete, oko svećnjaka, oko kartice sa imenom. Jedno parče trake, gotovo bez troška, a sto odmah izgleda namerno uređen, ne slučajno sastavljen.

Druga tačka je raspored gostiju. Crna tabla sa imenima gostiju i monogramom para čita se izdaleka, što je praktično pitanje pre nego što je estetsko - niko ne želi da prilazi na pedeset centimetara da bi našao svoje ime.

Odatle naviše, kombinacije: crno sa zlatom je najbezbednija, zato što zlato omekšava težinu. Crne sveće u mesinganim svećnjacima na beloj podlozi. Stolna traka ili stolnjak sa šarom u tamnoj nijansi, umesto potpuno crne tkanine. Crne ivice na podmetačima.

Pravilo koje dekorateri ponavljaju tiče se broja boja: ne više od tri nijanse na jednom stolu. Sa crnim to postaje strože, zato što svaka četvrta boja odmah počinje da se bori sa njim.

Kada crno nosi sve

Potpuno crna dekoracija funkcioniše, ali samo u jednoj situaciji - večernja svadba na otvorenom. Tada je tama naokolo već tu, a sveće i cveće postaju jedine svetle tačke. Ista postavka na podnevnoj baštenskoj svadbi izgleda kao da je neko pogrešio povod.

Ostaje deo koji katalozi retko pominju: pozivnice. Crn papir, crne koverte, kaligrafija u belom. To je prvo što gost dobija u ruke i jedini deo dekoracije koji ostaje kod njega posle svadbe - što ga čini i najjeftinijom investicijom u celoj priči.