U Infocentru Nacionalnog parka „Pelister\" počelo je nešto što do sada u Makedoniji nije postojalo: genetski monitoring mrkog medveda. Rendžeri i zaposleni prošli su obuku za neinvazivno sakupljanje uzoraka - konkretno izmeta - i za protokole njihovog obeležavanja, skladištenja i evidentiranja.

Zvuči kao sitan terenski posao. Zapravo je prvi put da neko pokušava da odgovori na pitanje na koje se decenijama odgovara procenom: koliko medveda zaista ima u ovoj zemlji.

Dosadašnji odgovor bio je „negde između\"

Pretpostavka je da u Makedoniji živi populacija od oko 160 do 200 jedinki, sa osnovnim jezgrima u nacionalnim parkovima - Pelister, Galičica, Šar Planina, Mavrovo - i na Jakupici. To „oko\" je raspon od četrdeset medveda. Kada je raspon toliki, svaka odluka koja se donosi na osnovu njega je pogađanje.

Svaki medved ima jedinstven genetski zapis. Laboratorijska analiza sakupljenog materijala omogućiće da se identifikuju pojedinačne jedinke i po prvi put dobije tačan broj, pol, starost i struktura populacije - umesto paušalne procene.

Medvedi ne čitaju granične propise

Druga stvar koju će podaci pokazati jeste kako se medvedi kreću između masiva - sa Pelistera ka Galičici, Mavrovu, ili preko granice ka Grčkoj i Albaniji. To znači mapiranje stvarnih ekoloških koridora, umesto pretpostavljenih.

To nije akademska sitnica. Ako se zna kuda prolaze, onda se zna i gde bi infrastrukturni objekat presekao koridor - pre nego što bude izgrađen, a ne deset godina kasnije.

Korist koju osećaju pčelari

Najkonkretniji deo projekta je onaj koji se retko pominje kada se govori o zaštiti vrsta. Poznavanjem ruta, sezonskih navika i mesta gde se medvedi hrane ili prilaze naseljenim mestima, mogu se postaviti zaštitne solarne električne ograde za pčelinjake i poljoprivrednike, bolje upravljati otpadom i smanjiti štete na privatnoj imovini.

To je tačka na kojoj zaštita medveda i interes čoveka koji živi pored njega prestaju da budu suprotstavljeni. Sukob između ljudi i medveda u Makedoniji najčešće završava štetom za jedne i zahtevom za odstrel za druge. Ograda košta manje od oba.

Mrki medved je strogo zaštićena vrsta, njegov lov je potpuno zabranjen Zakonom o lovstvu, i nalazi se na nacionalnim i evropskim listama ugroženih vrsta.

Ko ovo plaća

Monitoring se realizuje u okviru projekta LIFE DinPin Bear, kofinansiranog iz programa LIFE Evropske Unije, u partnerstvu sa Makedonskim ekološkim društvom i Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja, uz podršku Prespa Ohrid Nature Trust.

Podaci sa Pelistera upoređivaće se sa onima iz susednih zemalja u okviru prekogranične Dinarsko-Pindske mreže. Aktivnost se može sprovoditi samo leti, a nosioci su zaposleni u parku - ljudi koji su svaki dan na terenu.

Po prvi put broj medveda u Makedoniji neće biti procena. Biće podatak.