Globalne cene hrane ove godine porašće za 11,8 odsto, a rast se nastavlja i u 2027. sa dodatnih 4,8 odsto. To je procena „Oksford ekonomiksa\", a najteži udar očekuje se kod pšenice - njena cena u trećem kvartalu bila bi oko 36 odsto viša u odnosu na isti period lane, na 6,92 dolara za bušel.

Brojka od 11,8 odsto još uvek je ispod skoka od 14,2 odsto zabeleženog 2022. godine. Ali razlika je u tome što je tada postojao jedan udar - iznenadni prekid izvoza iz Crnog mora. Sada ih ima dva, i hrane jedan drugog.

Toplota, a ne rat, veći je problem

Ovo je deo koji se najmanje očekuje. „Oksford ekonomiks\" ocenjuje da ekstremna toplota, a ne ratni sukobi, sada predstavlja veći rizik za globalnu inflaciju hrane vremenom.

Rekordni toplotni talas u junu ove godine uništio je oko 9 miliona tona žita širom Evrope. Francuska je zabeležila svoj najtopliji prosečni dan do sada, a Nemačka, Danska i Češka postavile su rekordne maksimume. To je bio treći veliki toplotni talas na kontinentu od kraja maja, a stigao je dok su kulture bile u najranjivijoj fazi.

Balkan zna ovu scenu i bez čitanja analize. Pitanje nije da li će biti još ovakvih leta, nego šta radi poljoprivreda kada se ponove.

Ulazni troškovi, drugi sloj

Druga sila je poskupljenje svega što ulazi u proizvodnju. Cene dizela skočile su za 36 odsto na godišnjem nivou od jula, dok se za đubriva predviđa poskupljenje od 22 odsto ove godine. Pšenica je kultura koja traži intenzivno đubrivo - ona nosi najveći deo tereta.

Ukrajina i Rusija zajedno snabdevaju nešto manje od 30 odsto svetskog izvoza pšenice i više od 10 odsto kukuruza. Prekid izvoza iz Crnog mora već je povećao globalne cene pšenice za 5,8 odsto, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu UN.

Kada stigne do police

Ovo je deo koji se direktno tiče svakog domaćinstva. Sveža hrana reaguje brzo - više cene voća i povrća mogu se primetiti već u oktobru i novembru. Prerađena hrana dolazi sa zakašnjenjem i najjače će se osetiti između februara i maja sledeće godine.

Najizloženiji su žitarice, voće, povrće i mlečni proizvodi. Meso je zasad relativno zaštićeno - ali i ta zaštita je privremena. Slabe žetve žita povećavaju troškove stočne hrane, što može naterati stočare da smanje stada. A smanjeno stado znači skuplje meso sa godinu dana zakašnjenja.

Važna ograda u proceni

Rast od 11,8 odsto odnosi se na globalne cene poljoprivrednih sirovina - ne znači da svaki proizvod na polici automatski poskupljuje za isti procenat. Konačna cena zavisi i od prerade, transporta, energije i trgovačke marže. Ponekad one ublaže udarac. Ponekad ga povećaju.

Indeks cena hrane FAO u julu iznosio je 131,1 poen - najviši nivo od januara 2023. godine. Taj indeks se prati kao sistem za rano upozoravanje, jer kada raste, efekat se prvo pojavljuje kod hleba, ulja i mlečnih proizvoda, pre nego što se proširi kroz ceo budžet domaćinstva.

UN upozoravaju da period od oktobra 2026. do marta 2027. može biti teži, sa prognozom snažnog El Ninja koji preti da gurne dodatnih 2,6 miliona ljudi u glad na nivou krize. „Evroazija Grup\" predviđa da bi pšenica, kukuruz i pirinač mogli poskupeti za 10 do 18 odsto do sledećeg leta.

Pšenica, kukuruz, dizel i đubrivo su robe sa svetskom cenom. Niko sa ove strane Balkana ne odlučuje koliko koštaju. Pitanje koje ostaje u domaćoj nadležnosti je drugačije: da li ima nekoga ko gleda ove projekcije sada, u avgustu, ili će ih otkriti u februaru - zajedno sa svima nama, na polici.