Ima grckih ostrva koja znas pre nego sto stignes do njih, jer si ih video hiljadu puta na tudjim fotografijama. Milos nije medju njima, i upravo je to njegova prednost. Vulkansko ostrvo od nesto vise od 150 kvadratnih kilometara, u Kikladima, sa obalom toliko izgrizenom da iz vazduha lici na nesto sto je neko kidao rucno.

Razliku od suseda pravi stena. Milos ima bele, crvene, zute i crne stenovite formacije, jer je celo ostrvo vulkanska proizvodnja. Na Sarakiniku to izlazi iz kontrole na dobar nacin - bela stena uglacana kao da je izlivena, a ispod nje more sa bojom koja deluje preterano. Ljudi tamo fotografisu mesec, a ne plazu.

Ostatak kataloga je dug: preko 70 plaza, svaka sa svojim karakterom. Provatas je ravna, peskovita, za porodice sa malom decom. Firiplaku na jugu uokviruju vulkanske stene nad dugom peskovitom trakom. Paliohori je prepoznatljiv po boji stena oko njega. Nijedna ne lici na drugu, sto je retko za ostrvo ovakve velicine.

Ono sto se ne vidi sa kopna

Kleftiko je mesto zbog kojeg se iznajmljuje brod. Ogromne bele vulkanske stene izlaze direktno iz mora i stvaraju pecine i male zaliv-prostorije do kojih jednostavno nema puta. Ako si Milos video samo iz automobila, video si polovinu.

Luka Adamas je prakticna baza. Polonija na severoistoku je pomorska, sa restoranima nad samom vodom. Plaka, stara prestonica, je ono sto svako ocekuje od Kiklada - uske ulicice, bele kuce, crkve i tvrdjava Kastro sa koje se vidi celo ostrvo i ceka zalazak sunca. Klima je selo koje se najvise fotografise: ribarske kuce zvane sirmata, sa sarenim vratima i fasadama direktno na moru. Mandrakija je manja verzija istog, sa manje ljudi.

Ostrvo koje je poslalo Veneru u Pariz

Milos je svet upoznao 1820. godine, kada je tu pronadjena Afrodita sa Milosa - statua koja danas stoji u Luvru i koju ceo svet zove Venera Miloska. Na ostrvu postoji samo kopija, u Arheoloskom muzeju u Plaki. To je jedna od onih prica koje Balkan dobro razume: najpoznatija stvar koju jedan kraj ima, nalazi se negde drugde.

Ima i katakombe izdubljene u vulkanskoj steni, hriscansko groblje od sredine prvog do sedmog veka. Ima Filakopi, jedno od najznacajnijih bronzanodopskih naselja u Egeju. Ima i anticki teatar iz rimskog perioda, nedavno restauriran i ponovo otvoren za predstave.

Kuhinja je ono sto se ocekuje od ribarskog ostrva - riba, morski plodovi, povrce, sir, meze. Dobri restorani koncentrisani su u Adamasu i Poloniji, ali prava stvar se radi u malim tavernama po ribarskim selima.

Pristup trazi strpljenje: let do Atine, zatim domaci let od oko cetrdeset minuta do malog aerodroma na ostrvu, ili trajekt iz Atine i drugih egejskih luka. Automobil je gotovo obavezan - na ostrvu sa sedamdeset plaza, onaj ko nema prevoz vidi tri najblize i ide kuci ubedjen da je video Milos.