Snimci koji su večeras kružili sa ekspresnog puta Štip - Kočani izgledali su kao kadar iz katastrofičnog filma: kolovoz obavijen plamenom sa obe strane, vozila koja prolaze kroz vatreni koridor. Stvarnost je bila jednostavnija i tužnija - gorelo je strnjište pored puta.

Iz Direkcije za zaštitu i spasavanje potvrdili su da je požar potpuno ugašen. Vatra se zapalila na strnjištu u neposrednoj blizini puta, a zatim se proširila na obe strane. Saobraćaj je neko vreme bio u prekidu, a nadležni su pozvali vozače da izbegavaju ovaj pravac i koriste okolne lokalne puteve dok traje intervencija.

Ono što je konačno ugasilo vatru nije bio ni avion, ni helikopter, ni dodatna ekipa. Pala je kiša. Iz DZS otvoreno kažu da im je kiša došla u pomoć i ubrzala gašenje. To je rečenica koju vredi pročitati dvaput - u državi u kojoj celo leto gore šume, najefikasnija protivpožarna mera na ovom putnom pravcu bila je vremenska prilika.

Strnjište se ne pali samo

Paljenje strnjišta posle žetve praksa je stara koliko i poljoprivreda kod nas, i zabranjena je zakonom upravo iz razloga koji sada gledamo na snimku. Suvi avgust, visoke temperature, vetar i zapaljeni ostatak pšenice pored magistrale - to nije nesrećan slučaj, to je predvidiv ishod. Svake godine isti scenario, svake godine isti snimci, i svake godine isto pitanje: koliko je prekršajnih prijava podneto za paljenje strnjišta, i koliko ih je završilo naplaćenom kaznom?

Ekspresni put Štip - Kočani nije sporedna ulica. To je glavna veza Istočnog regiona, njome svakodnevno prolaze stotine vozila. Prekid saobraćaja zbog vatre na nekoliko metara od kolovoza znači da je jedan zapaljeni ostatak sa njive na trenutak presekao komunikaciju između dva grada.

Večeras se završilo dobro - bez povređenih, bez izgorelih vozila, sa ugašenim požarom. Ali oslanjati se na kišu kao na protivpožarnu strategiju nije plan. To je sreća. A sreća se, za razliku od inspekcije, ne planira u budžetu.