Sledeći talas poskupljenja možda neće doći sa benzinske pumpe, već sa police sa hlebom. Prema procenama „Oksford ekonomiksa”, globalne cene hrane mogle bi da porastu za 11,8 odsto u 2026. godini i još 4,8 odsto u 2027.

Pre nego što ta brojka izazove paniku, vredi pročitati šta tačno znači. To je projekcija za globalni indeks cena prehrambenih sirovina - a ne za račun koji potrošač plaća na kasi. Sam „Oksford ekonomiks” upozorava da se rast sirovina ne prenosi automatski i u istom procentu na maloprodaju. Krajnja cena zavisi od domaće proizvodnje, uvoza, transporta, energije i prerade.

Kada i na šta

Udar neće doći odjednom. Kod svežeg voća i povrća poremećaji u proizvodnji prenose se do potrošača za dva do tri meseca - dakle prvi talas se očekuje u oktobru i novembru. Kod hleba, testenina, sira, ulja i druge prerađene hrane proces traje duže zbog zaliha, ugovora i distribucije, pa se najsnažnije prelivanje očekuje između februara i maja 2027. godine.

Najizloženija je pšenica. „Oksford ekonomiks” procenjuje da njena cena u trećem kvartalu 2026. godine može biti oko 36 odsto viša nego u istom periodu lane, sa projektovanom cenom od 6,92 dolara po bušelu. To ne znači da će hleb poskupeti za 36 odsto, ali znači pritisak na brašno, pekarske proizvode, testenine i žitarice.

Zašto se to dešava

Razlog nije jedna loša žetva, već tri pritiska istovremeno. Prvo, vreme: nakon letnjih vrućina i suše u Evropi, udruženje „Kokeral” smanjilo je prognozu žetve žitarica u EU i Velikoj Britaniji sa 295,5 na 286,6 miliona tona. Za poređenje, u 2025. godini sakupljeno je oko 310 miliona tona - razlika od preko 23 miliona tona za jednu godinu. U Nemačkoj se očekuje da se proizvodnja žita smanji za oko sedam odsto, na približno 41,9 miliona tona.

Drugo, troškovi. Globalne cene dizela u julu su bile oko 36 odsto više na godišnjem nivou, a cene đubriva bi ove godine mogle da porastu za 22 odsto. Pšenica je posebno zavisna od đubriva, što je čini dvostruko izloženom.

Treće, ratovi i poremećeni trgovinski pravci - Ormuški moreuz, Bliski istok, Ukrajina.

Gde je Makedonija u svemu tome

Domaća žetva pšenice daje određenu sigurnost, ali poljoprivrednici zavise od uvoznih goriva, đubriva i repromaterijala, a prehrambena industrija od energije, transporta i sirovina. Kod male i otvorene ekonomije, poskupljenja ovih stavki postepeno se prelivaju u domaće cene.

Zasad, ipak, zvanična statistika ne pokazuje paniku. Prema Državnom zavodu za statistiku, ukupna inflacija u julu 2026. godine iznosila je 0,1 odsto u odnosu na jun i 2,3 odsto u odnosu na jul prošle godine. Hrana i bezalkoholna pića su u julu bili jeftiniji za 1,1 odsto u odnosu na prethodni mesec.

I sama globalna slika nije jednosmerna. U julu su globalne cene prehrambenih sirovina bile oko jedan odsto više nego godinu dana ranije, pri čemu su žitarice bile skuplje za 6,9 odsto, a biljna ulja za oko 17,3 odsto. To je važna protivteža alarmantnim naslovima.

Region, pak, pokazuje koliko različiti mogu biti nacionalni rizici. U Hrvatskoj je savetnica ministra poljoprivrede Tatjana Radić izjavila da se u razgovorima sa stručnjacima pominju moguća poskupljenja od 20 do 30 odsto, a u određenim scenarijima i do 40 odsto u 2027. godini - ali ta procena je vezana za stanje u hrvatskoj poljoprivredi.

Dakle: ne postoji projekcija prema kojoj će hrana kod nas poskupeti za 11,8 odsto, i svako ko tu brojku prenosi kao domaću prognozu ili nije pročitao celu analizu, ili se nada da je vi nećete pročitati. Ono što je realno jeste da naredni meseci nose rizik, a koliko će ga stići do kase zavisiće od domaće žetve, zaliha i ugovora uvoznika.