Opština Bitolj povećala je broj sektora sa šest na deset, a broj odeljenja sa 19 na 27. Iz lokalne vlasti to zovu disperzijom moći i usklađivanjem sa novim zakonima. Opozicija to zove zapošljavanjem partijskih kadrova i podseća na stari vic - „zamenik zamenika, zamenik direktora direktora”.

Odluku o organizaciji, delokrugu i načinu izvršavanja zadataka opštinske administracije izglasala je odbornička većina predvođena VMRO-DPMNE, na predlog gradonačelnika Tonija Konjanovskog. Njome se stavlja tačka na sistem koji je važio od 2015. godine.

Matematika je ono što nosi raspravu. Deset sektora i 27 odeljenja znače da opština mora da imenuje najmanje 37 rukovodećih lica. Odbornik Mile Trajkovski iz građanske inicijative „Poinaku” računa da je prema sadašnjoj sistematizaciji bilo oko 20 rukovodećih pozicija, a da se sa novom broj penje na 38. Iz opozicije tvrde da će to opteretiti administraciju sa više od 200.000 evra godišnje.

„Da li stvarno postoji realna potreba za novom, toliko brojnom administracijom ili smo ponovo svedoci partijskog i političkog nagrađivanja poslušnika?”, pitao je Trajkovski.

Odgovor sa druge strane

Predsednik Saveta Bojan Bojkoski obrazložio je da opštinska administracija broji 143 zaposlena i da je najmanja u odnosu na broj stanovnika. Dodao je da se sa dva nova zakona - o administrativnim službenicima i o zaposlenima u javnom sektoru - reorganizacija mora sprovesti najkasnije do 1. januara 2027. godine.

„Jedino se pravi disperzija. One funkcije koje su imali deo određenih rukovodilaca sektora i odeljenja, sada se dele sa ostalim zaposlenima da ne bi bilo koncentracije moći kod jednog lica”, rekao je Bojkoski.

Argument nije glup. Iz opštine ukazuju da glomazni sektori znače akumulaciju nadležnosti kod jednog čoveka, što je teret koji se teško izvršava kvalitetno. Sa 143 zaposlena i 38 rukovodećih pozicija, ipak, gotovo svaki četvrti zaposleni u Opštini Bitolj biće nečiji rukovodilac.

Ono što je dobro u odluci

Nije sve za kritiku. Novom šemom formira se posebno IT odeljenje za digitalizaciju i najavljuju se elektronske usluge i digitalizovani Geografski informacioni sistem, preko kojeg će građani moći da vade dokumenta i da imaju uvid u urbanističke planove sa računara. Ako to profunkcioniše, šetnja po šalterima u Bitolju zaista će se smanjiti.

Problematična je druga stavka. U odluci eksplicitno stoji da Sektor za internu reviziju odgovara „direktno i jedino gradonačelniku”. Revizor koji odgovara samo čoveku čiju administraciju revidira jeste revizor sa ograničenom hrabrošću. Ako nađe nepravilnost kod saradnika prvog čoveka grada, izveštaj kreće ka - prvom čoveku grada.

Odeljenje za ljudske resurse, pak, dobija zadatak da sprovodi postupke „mobilnosti” zaposlenih. U zakonu to znači brzu reorganizaciju kadrova. U makedonskom javnom sektoru isti termin godinama služi kao način da se preuzmu službenici iz drugih institucija i zaobiđu redovni javni oglasi.

Odluka je izglasana, ali ne može da profunkcioniše bez saglasnosti Ministarstva javne administracije. Do tada ostaje otvoreno pitanje: da li Bitolj dobija bržu opštinu ili samo skuplju.