Kad čujemo „puding", prvo što nam padne na pamet je slatkiš. Ali u engleskoj kuhinji sedamnaestog i osamnaestog veka reč je označavala i slana jela. Čokoladni puding kakav danas poznajemo popularizovao se mnogo kasnije, kada su kakao u prahu i gustin postali uobičajeni sastojci. Danas je to međunarodni desert: jednostavan, bogat i savršen za najtoplije dane, jer se služi hladan.

Reč je o desertu s glatkom i gustom teksturom, sličnom čvrstom kremu. Dovoljno stabilan da ga jedeš kašikom, a ipak svilenkast. Osnova je mleko, kakao ili čokolada (tu vredi uložiti u kvalitetno, jer je to glavni sastojak), šećer i zgušnjivač. Najčešće su to žumanca, želatin ili, najpraktičnije, gustin.

Gustin, poznat i kao kukuruzni skrob, omiljen je u poslastičarstvu jer brzo i lako zgušnjava tečnosti. Kod čokoladnog pudinga daje kremastu, ujednačenu teksturu bez potrebe za mnogo jaja. Zapravo, u mnogim savremenim receptima gustin potpuno zamenjuje žumanca - i rezultat je jednako dobar.

Za posudu s četiri do šest porcija trebaju ti: 500 ml punomasnog mleka, 100 g šećera, 30-40 g čistog kakaoa u prahu, 40 g gustina, prstohvat soli i po želji kašičica vanile i 20 g putera za sjaj. Postupak je jednostavniji nego što zvuči, a trik je u jednom koraku koji većina preskače.

Prvo izmešaj suve sastojke dok je sud još hladan - šećer, kakao, gustin i so. Baš to sprečava grudvice još od početka. Zatim postepeno dodaj mleko mešajući stalno metaljkom dok ne dobiješ glatku tečnu smesu, i tek onda stavi na srednje-slabu vatru. Za nekoliko minuta počeće da se zgušnjava; kad malo proključa, gotovo je. Skloni s vatre, dodaj vanilu i puter, i sipaj u kalupčiće.

Poslednji detalj: pokrij površinu folijom koja dodiruje smesu, da ne uhvati koru. Ostavi da se ohladi, pa u frižider najmanje tri do četiri sata. Krajnja tekstura treba da bude čvrsta, ali kremasta. Ni skupo, ni složeno - samo malo strpljenja i jedan hladan čokoladni desert koji izgleda kao iz restorana.