Vladimir Putin javno je priznao nešto što se obično krije iza vojne tajne: raketni udar na region Kijeva raketom „Orešnik” nije bio klasična vojna operacija, nego - test. „Otkriću veliku državnu vojnu tajnu. Jednostavno smo gađali tamo gde nam je bilo zgodno da posmatramo rezultate”, izjavio je ruski predsednik. Drugim rečima, meta nije bio neprijatelj, nego sopstveni merni instrumenti.

Putin je dodao da Rusija još nije upotrebila „Orešnik” „u pravom smislu reči” za borbene ciljeve, i da im je udar omogućio da prate rasprskavanje bojevih glava - izmereno, kako je rekao, „do milimetra”. Kad jedan lider s ponosom govori o preciznosti oružja koje pada na grad, preciznost prestaje da bude tehnički detalj i postaje poruka.

Jer Putin tu nije stao. Podaci iz testa, rekao je, informisaće „buduću punu upotrebu Orešnika na određenim metama, uključujući i one u naseljenim područjima”. To je rečenica koju vredi pročitati dvaput. „Naseljena područja” znači ljude - a namerno gađanje civila ili civilne infrastrukture, prema Ženevskim konvencijama, predstavlja ratni zločin.

„Orešnik” je dosad upotrebljen tri puta: novembar 2024. na Dnjepar, januar 2025. na region Lavova, i maj 2025. na region Kijeva. Svaki put kao „test”, svaki put na stvarna mesta sa stvarnim ljudima. Za Balkan, koji iz prve ruke zna šta znači kad se rat vodi „za poruku” umesto za teritoriju, ovakve izjave nisu apstraktna geopolitika - one su podsetnik koliko lako građani postaju poligon za nečije proračune do milimetra.