Godinama je postojao neizgovoreni dogovor između Kremlja i stanovnika Moskve: vi živite normalno, a rat je negde daleko, na tuđoj teritoriji. Taj dogovor sada se raspada - jer ukrajinski dronovi sve češće stižu do ruskih gradova, i nose konflikt tamo gde ga dosad nije bilo.

Dana 17. maja, preko 500 dronova napalo je moskovsku oblast; najmanje troje ljudi je poginulo. Sankt Peterburg je pogođen satima pred ekonomski forum u Kremlju, a stanovnicima je rečeno da ostanu kod kuće. U Himkiju, samo 18 kilometara od centra Moskve, oštećena je stambena zgrada. Rat, drugim rečima, već kuca na balkonima.

Jelena Vladimirovna, 56-godišnja majka iz moskovske oblasti, priča kako se njen stan zapalio posle udara drona - i izražava zahvalnost što je preživela. Njen sused Maksim opisuje novu svakodnevicu jednom gorkom rečenicom: „Sada imam dva mobilna telefona, znate na šta mislim" - aluzija na državni nadzor koji raste zajedno sa strahom.

Socijalna antropološkinja Aleksandra Arhipova opisuje raspad onog starog, tihog dogovora: „Za vas rata nema", bila je poruka koju je Kremlj slao Moskovljanima godinama. Sada ta poruka više ne važi. A brojke pokazuju i nešto duboko: prema Levada-centru, u aprilu je 62 procenta podržavalo mirovne pregovore, naspram 27 procenata za nastavak vojne operacije.

Balkan zna ovu dinamiku napamet - rat je apstrakcija sve dok ne stigne do tvog dvorišta. Kad rakete padaju na tuđu zemlju, lako je ćutati; kad se zapali susedna zgrada, odjednom svi imaju mišljenje. Pitanje koje Rusija sada sebi postavlja tiho jeste isto ono što su mnogi narodi naučili na težak način: koliko dugo jedna država može da vodi rat koji njen narod počinje da oseća na svojoj koži?