Moskva i Moskovska oblast su noć ka nedelji provele pod najvećim napadom dronovima dosad - tako ga je opisao sam gradonačelnik Sergej Sobjanin. Najmanje dve osobe su poginule, šest je povređeno, a pogođen je i objekat u sklopu Moskovske rafinerije nafte u Kapotnji, na jugoistočnom delu grada. Snimci koje su stanovnici objavili na socijalnim mrežama pokazuju veliki požar nad rafinerijom.

Momenat nije slučajan: to je bio poslednji dan ruskih parlamentarnih izbora. Dok je Kremlj zatvarao glasačke kutije, nad Moskovskom oblašću su padali dronovi.

Sobjanin tvrdi da je od prethodnog dana na različitim odbrambenim linijama presretnuto preko 1.600 dronova, od kojih oko 450 na prilazima Moskvi. Brojka je impresivna - i nemoguće ju je nezavisno proveriti. Kada je jedini izvor za uspeh odbrane onaj koji vodi odbranu, pitanje nije da li je brojka točna, nego zašto nam je uopšte kažu.

Guverner Moskovske oblasti Andrej Vorobjov potvrdio je dve žrtve. U Sofjinu, u Ramenskom okrugu, dron je pogodio trokatnu stambenu zgradu - poginula je 44-godišnja žena, a pet osoba je povređeno, među njima dvoje dece. U Orehovo-Zujevskom okrugu poginuo je stariji muškarac nakon što je dron pogodio njegovu kuću, koja je potom izgorela. U Ramenskom se zapalio i krov 21-etažnice: evakuisano je oko 400 ljudi, među njima 70 dece, a oštećeno je dvadesetak automobila. Aerodromi su uveli ograničenja i desetine letova nisu mogle da slete po planu.

Ukrajinska odbrambena kompanija Fire Point objavila je da su njeni daljinski dronovi FP-1 pogodili skladišni kompleks u Sofjinu, konkretno magacine kompanije Sovremennye Skladskie Tehnologii. Ni ovo nije nezavisno potvrđeno - u ovom ratu svaka strana ima svoje brojke i svoje snimke.

Rafinerija nije slučajna cilj. Njom upravlja Gasprom njeft, godišnje može da preradi oko 12 miliona tona sirove nafte i ključni je snabdevač gorivom za moskovski region. Već u junu je bila teško pogođena: prema izvorima iz industrije, u dva napada tada su oštećene dve glavne jedinice za primarnu preradu, a popravke bi mogle da traju najmanje šest meseci. Ukrajinski Generalštab je tada objavio da je prerada potpuno zaustavljena. Sada gori ponovo.

Ovo je deo šeme: poslednjih meseci Ukrajina sistematski napada ruske rafinerije, skladišta nafte i vojnu infrastrukturu duboko u ruskoj teritoriji. Samo tri dana pre toga, ukrajinska služba SBU potvrdila je napad na rafineriju u Jaroslavlju i na vojni aerodrom Rostov-Centralni, gde tvrdi da su pogođena tri vojna transportna aviona i tri helikoptera. Kijev ove udare objašnjava kao pokušaj da se smanje ruski vojni i ekonomski kapaciteti za nastavak rata. U prevodu: rat da postane preskup za onog koji ga plaća.

Rusija, razume se, istovremeno nastavlja sa masovnim napadima dronovima i raketama na ukrajinske gradove. Ali nešto se promenilo u percepciji: više od četiri godine nakon što je Kremlj to nazivao „specijalnom operacijom”, dronovi sletaju na krovove u moskovskim predgrađima. Balkan veoma dobro zna da rat postaje stvaran tek kada stigne do tvoje ulice. Koliko još dugo jedna prestonica može da uverava sebe da se to dešava negde daleko?