Italijanski Jadran nije samo Venecija i Rimini sa plažama. Između njih postoji potez od starih ribarskih pristaništa, srednjovekovnih gradova i mozaika iz 5. veka - koji većina turista zaobilazi, a Balkan rečisi nikada ne posećuje organizovano.

Rimini je polazna tačka. Iza poznatih plaža iz 20. veka - onih iz filmova sa Sofijom Loren i mladim Felinijem - je stari centar sa Avgustovskim lukom, Malatestijanskim hramom sa freskama Đoto i Pjero dela Frančeska, i Felinijev muzej smešten u zamku Sigizmondo. Nije urbano srce za razglednice, već za nekoliko sati pešačenja.

Nekoliko kilometara dalje je Santarkanđelo di Romanja. Srednjovekovni grad sa zidinama, tesnim kaldrmisanim ulicama, kućama u pastelnim bojama. Tu postoji štamparija Stamperia Markji gde se još uvek koristi drvena mašina za štampanje od 1633. godine i tajna recepta iz 17. veka za prirodne boje na tekstilu. Nije rekonstrukcija za turiste - je radna zanatska radionica.

Čezenatiko i Červija su ribarski gradovi sa pristaništima koje je dizajnirao Leonardo da Vinči. Červija ima tradiciju proizvodnje soli vekovima, a muzej MUSA i festival Sapore di Sal otvaraju iste tajne koje su učili Venecijanci. Balkan ovo razume - so, riba i gradić koji živi sa istim ritmom mora tri veka.

Ravena je kruna putovanja. Zovu je "svetska prestonica mozaika", i ne preteruju: osam UNESKO ranohrišćanskih spomenika, među njima bazilika San Vitale sa jednom od najlepših paleohrišćanskih dekoracija u Evropi. Tu je i grob Dantea Aligierija, koji je umro u progonstvu u ovom gradu, a ne u svojoj rodnoj Firenci.

Kratko putovanje vodi do Komakija - mali grad izgrađen na 13 ostrva, u kanalskom stilu, sa tradicijom ribolova na jegulje koja se održava vekovima. Ferara zatvara turu: renesansni grad planiran od porodice Este, sa 9 kilometara zidina pogodnih za biciklističku šetnju kroz staru gradsku geometriju.

Zašto Balkan ovo ne gleda? Zato što agencije prodaju Veneciju i Rim, a ne Romanju. Svi mi znamo za Kampaniju i Toskanu, malo za region oko Bolonje. A u međuvremenu, na 200 kilometara južno od Venecije leži slično bogat istorijski potez - sa polovinom turista i trikratno boljim restoranima. Možda sledeći most na maj da rezervišemo poinaku.