Dok se cela industrija zanosi humanoidnim robotima koji liče na ljude, jedna firma iz Barselone prikupila je 85 miliona dolara sa suprotnom idejom - robot koji ne liči ni na šta određeno. Theker to naziva "najvećom Serijom A za robotiku u istoriji Evrope", i zasad se zaista ne nalazi veća.

Logika je jednostavna i baš zato zanimljiva. Za razliku od robota sa fiksnom formom - kakve pravi Boston Dynamics - mašine Thekera su građene da se rekonfigurišu. Ruke, šake i cela forma menjaju se ili prilagođavaju prema zadatku: danas sortira pakete, sutra pakuje odeću, prekosutra ređa flaše i konzerve u magacinu. Umesto jednog robota za jedan posao, jedan robot koji se preoblači za svaki.

Ko stoji iza ideje govori sve o ambiciji. Među ranim investitorima je Inditex, matična kompanija Zare - što nije slučajno, jer je maloprodaja prva meta. Ali cilj je veći: teška industrija i proizvodnja, gde su ručni zadaci složeniji i masovniji od ređanja majica. Theker je već među evropskim startapima koje prate pažljivo, a novac prikuplja u skladu s tim.

Iza svake ovakve priče stoji ista tiha pričina - manjak radne snage. Proizvođači ne čekaju da roboti postanu savršeni; čekaju da postanu dovoljno dobri da popune mesta koja ljudi više ne žele da rade. Pitanje koje niko u saopštenju ne piše naglas jeste šta se dešava sa tim radnim mestima kad mašina koja se preoblači zaista proradi. Za region kao Balkan, koji decenijama izvozi upravo ručnu radnu snagu u evropske fabrike, ovo nije daleka vest - to je nagoveštaj da posao zbog kojeg se ide preko granice možda neće dugo da čeka.