Satelitski internet koji je držao ukrajinski front povezanim pokazao se kao ne tako nedodirljiv. Prema ruskim izvorima, Moskva je razvila sistem za radio-elektronsko ratovanje namenjen da prekine komunikacije Starlinka - mreže satelita Ilona Maska.

Sistem, kako se tvrdi, stvara radio-smetnje u zonama od oko 20 kilometara oko mesta gde je postavljen. Više usmerenih antena na mobilnim platformama može istovremeno da napadne jedan satelit ili celu grupu, prekidajući vezu sa zemaljskim terminalima. Cilj nije da se uništi ceo Starlink - to bi bila naučna fantastika - nego da se stvore lokalne zone u kojima dronovi, terminali i komunikacije zakažu baš u ključnom trenutku.

Vojni analitičar koji komentariše sistem tvrdi da je efekat vidljiv na terenu: na pojedinim pravcima gde su ukrajinski dronovi redovno napadali ruske cisterne s gorivom, vozila sada češće stižu do cilja. Čak i ukrajinski specijalisti za elektronsko ratovanje priznaju da je Rusija znatno poboljšala svoje anti-satelitske sisteme u poslednje dve godine.

Tu leži nešto što nadmašuje ovaj front. Cela priča o modernom ratu vrtela se oko ideje da privatna tehnologija - sateliti jednog milijardera - može da nakloni ravnotežu. Sada se pokazuje da svaka tehnološka prednost ima svoj rok trajanja i svoj protivotrov. Za mali region kao naš, koji sve više zavisi od tuđih mreža, servera i satelita, pitanje je neprijatno: šta se dešava kad je infrastruktura na koju se oslanjaš u tuđim rukama, a neko drugi drži prekidač?