Zemlja koja izvozi naftu pola sveta odjednom nema dovoljno benzina za sopstvene vozače. Direktor Rosnjefta, najveće ruske naftne kompanije, Igor Sečin, napisao je pismo Putinu u kojem štetu opisuje kao „neviđenu“. A kad šef naftnog giganta paniči na papiru, stvar je verovatno gora nego što kažu televizije.

Uzrok je ukrajinska dron-kampanja koja mesecima gađa ruske rafinerije. Samo u maju, 16 dron-udara pogodilo je 8 od 10 najvećih ruskih pogona. Analitičari procenjuju da je preko 25 odsto ukupnog ruskog kapaciteta za preradu nafte izbačeno iz stroja. Rezultat se vidi na pumpama: u Irkutsku, udaljenom 4.800 kilometara od Ukrajine, vozači čekaju 18 sati da natoče gorivo, a u Krasnodarskom regionu zatvorila se najmanje trećina benzinskih stanica.

Sečin traži drastične mere - da se ukine obavezna prodaja goriva preko berze, da se dozvoli slabiji „Evro-3“ benzin, čak i uvoz stranog goriva. Zamislite apsurd: Rusija, jedna od najvećih naftnih sila na svetu, uvozi benzin iz Indije i zabranjuje izvoz sopstvenog. Putin je zvanično priznao problem, ali je ukrajinske napade nazvao „nekritičnim“ - formulacija koja zvuči više kao poruka javnosti nego kao procena stanja.

Ova priča je zanimljivija nego što izgleda na prvi pogled. Dugo vremena slika je bila da se rat vodi samo na ukrajinskoj teritoriji, daleko od ruske svakodnevice. Ali kad čovek čeka 18 sati za rezervoar goriva, rat prestaje da bude vest s fronta i postaje rupa u sopstvenom danu. Nijedna sila nije toliko velika da ne može da oseti rat kod kuće - pitanje je samo koliko dugo će trajati dok to postane previše da bi se nazvalo „nekritičnim“.