Jedan od najvećih svetskih izvoznika naftnih derivata sprema se da uvozi benzin morem - iz Azije, preko zapadnih luka. Zvuči apsurdno, i baš zato je važno: Rusija, koja je lani izvezla oko pet miliona tona benzina, sada oskudeva u gorivu na domaćem tržištu.

Razlog nije u nafti - nje Rusija ima. Problem je u rafinerijama. Učestali ukrajinski napadi dronovima na rafinerije, naftovode i gorivnu infrastrukturu oštetili su, između ostalog, postrojenja kod Moskve, prisiljavajući na prekide u proizvodnji. Drugim rečima, imaš sirovinu, ali je pogon koji je pretvara u gorivo za tržište, vojsku i logistiku pod udarom.

Posledice su već vidljive unutra. Delovi Sibira i Krima osetili su lokalne nestašice, sa racionisanjem na Krimu i dugim redovima na pojedinim pumpama. Vlasti su zabranile izvoz benzina do kraja jula da bi zadržale gorivo kod kuće u špicu letnje sezone. Rezervni kanali - Belorusija i ograničene količine iz Kazahstana - nisu dovoljni kad stane velika rafinerija.

Za nas na Balkanu, ovo je podsetnik koliko je tanka linija između „energetske supersile" i redova na pumpi. Zemlja koja izvozi milione tona odjednom uvozi skupo, po komplikovanoj logistici, samo da krpi rupe. I tu je poenta koja se odnosi na svaku vladu koja se hvali resursima: bogatstvo sirovinama ne znači ništa ako ne možeš da zaštitiš ono što ih pretvara u nešto upotrebljivo. Koliko bi naše „strateške prednosti" izdržale i jednu sezonu pod stvarnim pritiskom?