Državni sekretar SAD Marko Rubio, posle razgovora sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, izjavio je da Vašington „ostaje spreman" da posreduje u konfliktu između Ukrajine i Rusije. Izjava je došla posle jedne od najmasovnijih ruskih vazdušnih napada na Kijev u poslednjim mesecima - sa najmanje četiri žrtve i značajnom materijalnom štetom u glavnom gradu.

„SAD je spremna i raspoložena da napravi sve u svojoj moći za da olakša kraj ovoga rata, i nadamo se da u nekom momentu će se pojaviti mogućnost", rekao je Rubio u Indiji. To je diplomatski jezik koji formalno održava američki angažman bez da obvezuje nešto konkretno. Prevod: čekamo momenat. Ne radimo na momentu. Čekamo.

Kontekst: Rusi su pozvali sve strane državljane u Kijevu, uključujući i diplomatsko osoblje, da napuste grad pred novim bombardovanjima koja će ciljati „centre za odlučivanje" i „preduzeća vojno-industrijskog kompleksa". To je jasno upozorenje za povećanje intenziteta - ne za smanjenje.

S druge strane, Ukrajinci su imali smrtonosan udar po školi u ruski okupiranoj teritoriji nekoliko dana pre ove ruske ofanzive. Obe strane nose žrtve, obe strane se optužuju. Pritom Rubio je rekao: „Svaki put kada gledate velike napade od obe strane, to je podsetnik zašto ovaj užasan rat... mora da završi". Retorika je prazna - sve to znaju. Pitanje je ko će biti taj što će napraviti prvi pravi korak.

Za Balkan, ovaj rat više od tri godine određuje sve - cene energije, migracijske proračune, bezbednosne investicije, politiku u Briselu. Kada Rubio kaže „mora da završi", to zvuči dobro. Ali politička volja nije tu. I obe strane smatraju da još uvek mogu da dobiju više - i zato cene struje kod nas za sledeću zimu već ne zavise od Kalifornije. Zavise od Moskve i Kijeva.