Iz istraživanja s ljudima s prekomernom težinom koji su navikli da spavaju manje od šest i po sati: kada su ih naterali da spavaju oko jedan sat više svake noći, unos im je pao za oko 270 kalorija dnevno. Bez dijete. Bez teretane. Bez ijednog zahteva oko hrane.

Psiholog Alfredo Rodrigez Munjos, koji navodi taj podatak, pažljiv je s formulacijom: „Malo sna nas ne osuđuje na loše jelo, ali naginje vagu u tom pravcu.” Ali baš ta nagnuta vaga jeste ono što nijedna reklama za ishranu ne pominje, jer se od nje ne prodaje ništa.

Zašto posle loše noći burek izgleda lepše

Nije stvar samo u tome da smo sledećeg dana gladniji. „Dokazi pokazuju da kada se ne odmaramo dovoljno, imamo tendenciju da jedemo više, a naročito raste naša privlačnost ka hrani bogatoj energijom, mastima ili šećerima”, objašnjava profesor.

Svako ovo prepoznaje i bez naučnika. Posle dobro prospavane noći, napraviti uravnotežen doručak je lako. Posle četiri sata sna, isto to jutro odjednom traži pregovore sa samim sobom - a slatko dobija raspravu pre nego što je počela.

Hormoni su samo polovina priče

Deo objašnjenja su dva hormona koja regulišu apetit - grelin i leptin. Nedovoljan san menja signale koje telo koristi da kaže „gladan sam” i „dosta”. Ali specijalista sam upozorava da tu nije kraj: „Hormoni su samo deo priče.”

Drugi deo je mozak. Nedostatak sna udara u krugove povezane s nagradom i s kontrolom ponašanja. „Kada smo umorni, lakše tražimo neposredne nagrade”, kaže Rodrigez Munjos. To je razlog zašto odmoran čovek zna šta želi da jede, a isti taj čovek posle iscrpljujućeg dana odlučuje sasvim drugačije za pet sekundi.

I jedna mnogo jednostavnija računica

Postoji i objašnjenje bez ijednog hormona u njemu. Ko spava manje, budan je više sati - a to znači više prilika za jelo, naročito noću, kada je grickanje najlakša opcija u kući. Na to se dodaje iscrpljenost: posle dugog dana, isplanirati večeru i kuvati traži trud kojeg više nema.

Kada je loš san povremen, i posledice su povremene. Problem počinje kada to postane redovno, i kada se kombinacija - veći apetit za kaloričnom hranom, više prilika i slabija sposobnost odlučivanja - ponavlja svakog dana. Ljudi koji spavaju malo imaju veći rizik od povećanja težine, ali profesor odmah dodaje ograničenje koje se retko čuje: „Ovo ne znači da malo sna neizbežno izaziva povećanje težine: naša težina zavisi od mnogo faktora i san je samo jedan.”

Odluka se donosi pre nego što se otvori frižider

Kada želimo da jedemo bolje, obično gledamo u tanjir - šta dodati, šta skloniti, koliko kalorija ima. Rodrigez Munjos predlaže da se pogleda dalje unazad, i to kaže slikom koja ostaje: „Neke odluke koje donosimo pred frižiderom počinju mnogo sati ranije, kada odlučujemo u koliko sati ćemo leći.”

Industrija ishrane prodaje praškove, planove i aplikacije. Ono što prodaje spavanje jeste ništa - i baš zato o njemu slušamo najmanje.