Postoje zeleznicke stanice gde ljudi dolaze samo da uhvate voz. I postoji jedno mesto u Portu, Portugalija, gde turisti dolaze prvo da ga vide, a tek onda mozda i da putuju. Sao Bento - stanica otvorena 1916. godine, izgradjena na ruševinama benediktinskog manastira, sa unutrasnjoscu koja podseca posetioce da u Portugaliji niko nije pravio stvari samo zbog funkcije. Ono sto gledate je istorijsko platno od 20.000 rucno oslikanih plocica.

Umetnik Horhe Kolaco ih je oslikao izmedju 1905. i 1906. godine. Beli i plavi azulehosi - klasicni portugalski keramicki stil, poznat i iz Lisabona. Ali u Sao Bentu se prostiru na 551 kvadratni metar. Vencanje kralja Zoaa I sa Filipom od Lankastera 1378. Zauzimanje Seute 1415. Turnir u Arkos de Valdevezu. Berba grozdja na obali Duera. Tiha ruralna Portugalija ugradjena u plocice na zeleznickoj stanici.

Arhitekta Zoze Markes da Silva projektovao je zgradu tako da cekaonica izgleda vise kao crkva nego kao mesto za putnike. Visok svod, mermer, svetlost koja dolazi odozgo. Lokalna legenda kaze da po tihim casovima koridorima dolazi duh - poslednje igumanije manastira, koja je preminula 1892. Mozda je to samo prica za turiste. Mozda nije. Kad je jedna stanica izgradjena na manastiru, duhovi se nikad ne smatraju nemogucim.

Prvi voz u Portu stigao je 7. novembra 1896. godine - dvadeset godina pre nego sto je stanica zvanicno otvorena. To kaze nesto o portugalskom radu. Niko nije zurio. Prvo su pustili voz da ide, pa su polako gradili da izgleda kako treba. Dekret iz sredine XIX veka koji je potpisao Zoakim Antonio de Agijar ukinuo je manastirski red - tada je drzava preuzela zemlju. Pola veka kasnije - voz prolazi kroz mesto gde su monahinje nekad molile.

Za one koji planiraju put u Porto, Sao Bento je prirodna pocetna tacka. Na pesackoj distanci se nalaze Katedrala, Kula Klerigoš, crkva Karmelita i knjizara Lelo - ona koju je Dz. K. Rouling navodno imala u vidu kad je pisala Hogvorts. Greska bi bila proci kroz stanicu bez da se zaustavi makar deset minuta. Sa mobilnim ili bez - nije bitno. Bitno je videti kako izgleda kada je jedna zemlja odlucila da i zeleznicka stanica zasluzuje umetnicki rad.

Na Balkanu imamo zeleznicke stanice iz istog vremena. Skopska stara zeleznicka - srusena. Beogradska - sa skelama i plakatima. Sarajevska - funkcionalna ali bez duse. Sao Bento je podsetnik da stanica ne mora da bude samo most izmedju dva puta. Moze da bude destinacija. Pitanje odluke da li je drzava htela da bude ili ne.