Postoji region u Italiji za koji Italijani kažu da ne postoji. "Molize ne postoji, opstaje" - piše mural uličnog umetnika Bjankošoka u selu Čivitakampomarano. Ova samoprevara postala je neslužbeni simbol jednog od poslednjih istinski netaknutih delova Evrope. 230 kilometara od Rima, manji po broju stanovnika čak i od Lihtenštajna - i ponuda koja zvuči nemoguće: do 8.000 evra godišnje samo ako dođeš da živiš ovde.

Molize je drugi najmanje nastanjen region u Italiji. Sela su se praznila decenijama, a vlasti su odlučile da preokrenу trend finansijskim podsticajima za nove stanovnike. Logika je jednostavna: bolje je platiti nekoga da dođe nego gledati kako selo umire. Da li to znamo i na Balkanu? Razlika je u tome što Italija nudi novac, a naše opštine nude obećanja.

Ali zašto ići u Molize pored novca? Istorija je vrtoglava. U Sepinumu se nalazi jedan od najočuvanijih rimskih arheoloških parkova na svetu - forumi, bazilike, pozorište iz prvog veka. Ovce još uvek prolaze kroz ista vrata kroz koja su prolazile pre dve hiljade godina. U Izerniji, praistoriskom gradu Sampit, nalaze se ostaci "Homo aeserniensis" - stariji od 700.000 godina. U Anjonu radi kovačnica zvona koja radi bez prekida od 1040. godine - ista metoda, isti zanat, nepromenjen vekovima.

Čivitakampomarano - 150 stanovnika - bila je gotovo mrtvo selo pre 2014. Danas, letnji umetnički festivali čine ga jednim od zanimljivijih mesta u regionu. Termoli na obali nosi zamak iz 11. veka. Kampobaso, glavni grad, je sredovekovni lavirint iznad modernog centra. Ovo je Italija pre masovnog turizma - pre "napravljeno za Instagram." Da li vredi ići? Ako tražite autentičnost više od Koloseuma sa 50.000 posetilaca dnevno - odgovor je očigledan.