Na 1. maj, SSM - Savez sindikata Makedonije - otvorio je protest u Skoplju sa porukom koju svi znaju, ali niko zvanično nije hteo da kaže: oko 260.000 od ukupno 530.000 radnika u zemlji zarađuje ispod 600 evra mesečno.

To je skoro polovina zaposlenih. Polovina aktivnog radnog stanovništva ispod granice koja se u Briselu smatra dnom pristojnih plata u EU. Brojke ne dolaze od opozicije. Dolaze od šefa SSM-a, Slobodana Trendafilova.

Parola protesta: "Za platu se borimo - ne molimo se". Prilično jednostavna. I prilično precizna. Jer u Makedoniji, kada se priča o platama, uvek ima tri strane: radnici koji traže, vlada koja obećava, i poslodavci koji - sa decenijom i po - tvrde da "nema para".

Nisu svi sindikati na ulici. SONK, sindikat prosvete, odlučio je da ne učestvuje. Njihova motivacija je dijalog, ne ulične demonstracije. To je politički izbor koji deli radnike - i u jednom vremenu kada bi zajedništvo imalo najveću težinu, raspravljaju o formi izražavanja.

Skopski saobraćaj danas će biti drugačiji. Policija je upozorila vozače na saobraćajna ograničenja. To je standardna igra na 1. maj - grad se zatvara na jedan dan, parade se odvijaju, a u ponedeljak se sve vraća u istu nepromenjenu ekonomsku realnost.

Pitanje je da li je 260.000 radnika ispod 600 evra politički prioritet, ili samo statistika za izveštaje. Odgovor obično dolazi u formi novih obećanja: "minimalna plata će se podići", "reforme su na putu", "EU integracija će doneti plate". Na Balkanu ove rečenice već 30 godina pamtimo. Danas, opet, ljudi će slušati ista obećanja - i vraćaće se na posao za istih 600 evra.