Kad Donald Tramp sleti na samit NATO-a, priča retko ostaje diplomatska. U Ankari je američki predsednik otvorio poklonom i pretnjom u istoj rečenici - ukinuo je sankcije Turskoj i nagovestio prodaju borbenih aviona F-35, a istovremeno poručio da je „veoma razočaran" NATO-om i ne isključuje povlačenje američkih snaga iz Evrope. Star potez: jednom rukom davanje, drugom pritisak.

Poruka saveznicima bila je jasna i ticala se para. Pet članica alijanse sada troši preko 3,5 odsto BDP-a na odbranu, a generalni sekretar Mark Rute otvoreno se ulagivao Trampu, nazivajući ga „onim tipom koji mi se dopada". Kad se čovek na čelu alijanse ponaša kao đak koji hoće peticu, vidi se ko zaista drži finansije na stolu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski došao je s konkretnim zahtevom - hitni sistemi protivvazdušne odbrane, antibalističke rakete i licence za proizvodnju. Potpisao je i sporazum o dronovima s Estonijom. Britanija je najavila investiciju od 222 miliona funti u rakete za precizne udare na daljinu, a Južna Koreja ponudila je pojačanu saradnju s odbrambenom industrijom članica.

Ali nije sve prošlo kao po notama. Češki premijer Andrej Babiš odbio je paket pomoći Ukrajini vredan 70 milijardi evra - podsetnik da je jedinstvo u NATO-u za kamere, a računi se dele iza zatvorenih vrata. Za Balkan, koji decenijama čeka pred vratima istih tih institucija, slika je poznata: veliki igrači trguju avionima i sankcijama, a manji gledaju i pitaju se gde im je mesto u toj računici.