Nemacka mora ponovo da kupuje jeftinu naftu i gas iz Rusije i sto pre da se ukljuci u mirovne pregovore sa Moskvom - to je poruka kopredsednice Alternative za Nemacku, Alis Vajdel, samo nekoliko dana nakon sto je njena partija odnela ubedljivu pobedu na izborima u Saksoniji-Anhalt.

Brojke sa tih izbora su deo koji izjavu cini teskom za ignorisanje. AfD je osvojio 43,8 odsto glasova. Demohriscanska unija kancelara Fridriha Merca pala je na 17,2 odsto. Partija je dobila 39 od 83 mesta u regionalnom parlamentu i ostala nekoliko mandata ispod samostalne vecine.

„Tamo gde su najjeftiniji”

- Moramo da kupujemo fosilne energente tamo gde to tako uspesno rade nase azijske kolege - tamo gde su prirodni gas i nafta najjeftiniji. A to je Rusija - izjavila je Vajdel.

Stav nije nov. Vajdel je i ranije otvoreno trazila obnavljanje uvoza jeftinog ruskog gasa, tvrdeci da je bas pristup povoljnim ruskim energentima decenijama bio jedan od temelja industrijskog modela „proizvedeno u Nemackoj”. Prosle nedelje je u Bundestagu ponovo optuzila vladu da odustajanjem od ruskog gasa ugrozava energetsku sigurnost i upozorila na moguce probleme sa snabdevanjem tokom zime.

Merc je ostro odbacio njen nastup. Poruchio je da ce Berlin nastaviti da podrzava Ukrajinu i optuzio AfD da u odnosima sa Moskvom zastupa politiku koja nije u interesu Nemacke.

Argument koji radi i kada izvor nije simpatican

Ovo je trenutak gde je lako pogresiti. Najprakticniji nacin da se odbaci neudoban argument je da se pokaze ko ga izgovara - a Vajdel je za Nemacku tacno onoliko sporna koliko zvuci. Ali iz toga ne sledi da racun za struju u Lajpcigu ispada drugaciji.

Zato partija raste. Ne zato sto su Nemci odjednom zavoleli Moskvu, nego zato sto cetiri godine posle odluke o razdvajanju od ruskog gasa, neko na glasackom listicu nudi verziju u kojoj je racun opet manji. Da li je ta verzija realna je drugo pitanje. Prvo je ko ju je uopste stavio na sto, i zasto su ostali taj prostor prepustili.

Nuklearke i Mao

Vajdel je najzestoce napala odluku da Nemacka zatvori nuklearne elektrane. Podsetila je da je zemlja nekad imala 19 nuklearnih elektrana prikljucenih na mrezu i ocenila da je njihovo zatvaranje bilo svesno unistavanje nemacke tehnoloske prednosti.

- Nemacka je nekad imala najmodernije nuklearne elektrane. Bili smo svetski lideri, a te elektrane su proizvodile struju bez emisije ugljen-dioksida. Namerno su ih iskljucili, unistili. Ja to nazivam svesnim tehnoloskim vandalizmom. Mao bi bio ponosan na ovu saveznu vladu - rekla je Vajdel.

Poredenje se odnosi na kineskog komunistickog lidera Mao Cedunga. Retorika je namenjena efektu, ali poenta ispod nje je ona sa kojom se i protivnici AfD-a muce: odluka o nuklearkama doneta je u jednoj energetskoj stvarnosti i ostala na snazi u sasvim drugoj.

Sta partija trazi sada

AfD sada pokusava da izborni trijumf u Saksoniji-Anhalt pretvori u pritisak za promenu politike na saveznom nivou. Zahtevi su jasni: prekid ili drasticno smanjenje nemacke pomoci Ukrajini, normalizacija odnosa sa Rusijom, povratak ruskim energentima i ponovno oslanjanje na nuklearnu energiju.

Cetiri godine Evropa je gradila svoju energetsku politiku na pretpostavci da je povratak ruskom gasu politicki nemoguc. U Saksoniji-Anhalt ta pretpostavka je dobila 43,8 odsto.