Sankcije protiv Rusije trebalo je da budu najtvrdi instrument koji Evropska unija ima. Tri i po godine kasnije, one su predmet trgovine - i to ne zbog Rusije, nego zbog nekoliko Francuza zatvorenih u Azerbejdzanu.

Francuska je zatrazila od Brisela da sa spiska sankcionisanih izvuce Alisera Usmanova, rusko-uzbekistanskog oligarha kojeg Unija vodi kao bliskog Vladimiru Putinu. Zahtev je zatekao diplomate nespremne. Jedan od njih ga je opisao jednom recju: zapanjujuce. Pariz dosad nikada nije vrsio pritisak za olaksavanje sankcija ruskim oligarsima - naprotiv, predstavljao se kao jedno od najcvrscih krila u Uniji.

Zasto se Francuska odjednom zalaze za ruskog oligarha

Odgovor nema veze ni sa Rusijom, ni sa ratom u Ukrajini. Prema pisanju evropske finansijske stampe, Pariz pokusava da sklopi dogovor sa Azerbejdzanom o oslobadanju nekoliko zatvorenih francuskih drzavljana, a brisanje Usmanova sa spiska je jedna od karata na stolu. Sankcija uvedena zbog agresije na jednu drzavu nudi se kao moneta za razresenje sasvim drugog medunarodnog spora.

Francuski diplomata to brani formulacijom koja sama po sebi kaze sve: Francuska ima specifican nacionalni bezbednosni interes i zeli da izade u susret medunarodnim partnerima koji su joj se obratili u vezi sa Usmanovim. Isti taj izvor podseca da Francuska ostaje medu najodlucnijima u pojacavanju pritiska na rusku ratnu masinu. Te dve recenice tesko stoje jedna pored druge.

Hrvatska i Italija stale su na francusku stranu

Ovo je deo koji nas u regionu najvise dotice. Hrvatska i Italija podrzale su francuski zahtev - formalno da bi se postigao kompromis i da ne propadnu sankcije protiv svih ostalih pojedinaca i subjekata povezanih sa Rusijom. Vecina zemalja clanica ostaje protiv. Znaci, susedna zemlja iz EU, koja na svakom samitu objasnjava vaznost jedinstvenog evropskog stava prema Moskvi, kada je dosao trenutak nasla se na strani olaksavanja.

Da li je to pragmatizam ili kapitulacija, zavisi od toga ko drzi mikrofon. Ali jedan stariji evropski diplomata postavio je pitanje direktno: ovakvim potezom ne nagraduje se samo Rusija, nego i praksa zatvaranja evropskih gradana. Vise zemalja strahuje da se stvara presedan - treca drzava drzi vase ljude, vi popustate.

Mehanizam koji svako moze da uzme za taoca

Produzenje ovog rezima sankcija zahteva jednoglasnost svih 27 clanica. To znaci da jedna jedina vlada moze da blokira ceo paket. Francuska i Slovacka su to i ucinile - trazile su ustupke oko sankcionisanih ruskih milijardera. Skoro 2.600 pojedinaca i subjekata povezanih sa ruskom agresijom naslo se pred automatskim istekom mera. Spas je bilo privremeno produzenje od samo sedam dana, taman da se nastave razgovori.

Slovacka je otvorila temu trazeci brisanje dvojice - Usmanova i Mihaila Fridmana. Dosad su ovakvi zahtevi dolazili od vlada koje su otvoreno blize Moskvi, pre svega Madarske i Slovacke. Sada im se pridruzio i Pariz. A Luksemburg je odmah dao do znanja da ce, ako padne Usmanov, traziti i Fridmana. Tako izgleda kada jedan ustupak otvori salter.

Kijev gleda i pamti

Volodimir Zelenski pozvao je evropske partnere da ne popustaju, argumentom koji je tesko osporiti: oligarsi su noseca konstrukcija Putinovog sistema i moraju da osete posledice. Dok traje rat, rekao je, oni nigde na svetu ne smeju da nadu mir.

Pitanje koje ostaje nije o Usmanovu. Pitanje je da li se sankcije uvedene zbog jedne stvari mogu razmenjivati za sasvim drugu - i sta to znaci za svaku sledecu odluku Unije koja zahteva jednoglasnost. Balkan ovaj mehanizam zna napamet: kada jedna ruka moze da zaustavi ceo paket, svaki problem postaje predmet pogadanja. Samo sto ovog puta rec ne drzi Skoplje ili Sofija, nego Pariz.