Pad cene nafte otvorio je Donaldu Trampu vrata da uradi ono što je dugo bilo skupo - da udari po ruskoj energetici a da ne zapali cene kod kuće. Američki predsednik najavio je da Vašington uskoro može da uvede nove sankcije protiv Rusije, upravo zato što jeftina nafta smanjuje političku cenu tog poteza.

„Zahvaljujući smanjenim cenama nafte, uskoro možemo da uvedemo nove sankcije protiv Ruske Federacije", izjavio je Tramp. Kontekst je ključan: najava dolazi nakon njegovog saopštenja o dogovoru sa Iranom i mogućem ponovnom otvaranju Hormuškog moreuza, što je oborilo cenu nafte. Brent je pao na oko 83 dolara za barel, a američki VTI na oko 80 - najniži nivo u poslednja tri meseca.

Tu je logika koja se retko izgovara naglas. Dosad je udar po ruskoj energetici nosio rizik i za samu Ameriku - više cene goriva kod kuće i inflaciju. Sada, kad je nafta jeftina, taj rizik je manji, pa potez postaje politički udoban. Drugim rečima, moral se nije promenio - promenio se račun. Sankcije ne dolaze kad su postale pravednije, nego kad su postale jeftinije.

Britanija i EU su već proširile sankcije ka ruskim brodovima, „floti senki" i logističkim mrežama koje drže ratnu ekonomiju. Ruska zavisnost od prihoda od nafte ostaje najranjivija tačka Moskve. Ali Balkan predobro zna da su sankcije igra sa više dna - ko zaista plaća na kraju retko je onaj protiv koga su usmerene. Ostaje da se vidi da li će Trampove reči postati potpis, ili samo još jedna najava bačena u trenutku kad je cena nafte to dozvolila.