Posle nedelja nervoze zbog nafte i Bliskog istoka, globalna tržišta polako ulaze u mirniju fazu. Investitori prebacuju pogled sa geopolitičkih rizika na nešto predvidljivije - korporativne rezultate i odluke američkih Federalnih rezervi (FED).

Ključni faktor za smirivanje je nafta. OPEK plus odlučio je da poveća proizvodnju za 188.000 barela dnevno od avgusta, a saobraćaj kroz Hormuški moreuz se normalizuje - što je smanjilo strahove od prekida u snabdevanju. Rezultat: cena nafte „Brent“ zadržala se oko 72 dolara po barelu, daleko od paničnih projekcija od pre nekoliko nedelja.

Kad se nafta smiri, smire se i najveće berze. Sada se pažnja seli na sezonu kvartalnih rezultata - počinje u SAD sa kompanijama poput Delta i PepsiCo, a sledeće nedelje stižu i velike banke. Analitičari očekuju rast dobiti od oko 25 odsto, predvođen tehnološkim i energetskim sektorom. Samsung, na primer, treba da prijavi snažan rast pokrenut potražnjom za čipovima za veštačku inteligenciju.

Za Balkan, ovaj daleki berzanski mir nije apstrakcija. Cenu nafte direktno diktira cenu goriva na našim pumpama, a odluke FED-a o kamatama utiču na svaki zajam, svaku ratu, svaki kredit koji uzmemo. Kad velika tržišta dišu mirnije, to se pre ili kasnije oseti i u našem džepu - pitanje je samo da li će smirivanje trajati dovoljno dugo da stigne do nas, ili će sledeća kriza da ga prekine pre toga.