Ukrajina ovih dana gleda u nebo sa strahom kakav dosad nije imala. Vojni vrh u Kijevu upozorava da između 11. i 14. juna postoji visoka verovatnoća da Rusija prvi put upotrebi raketu „Orešnik“ sa pravim, razornim punjenjem - a ne kao dosad, samo za demonstraciju.

Razlika nije kozmetička. Dosadašnja lansiranja bila su poruka - pokazivanje sile bez maksimalne štete. Sada Kijev strahuje da umesto toga stižu bojeve glave sa eksplozivom ili fragmentacijom, koje bi mogle da naprave nesaglediv veću štetu. Kad poruka postane napad, retorika se završava tamo gde počinju žrtve.

Tehnički, „Orešnik“ je raketa srednjeg dometa razvijena iz tehnologije RS-26 „Rubež“. Leti brzinom preko 10 maha - više od 12.000 kilometara na sat - i može da nosi šest blokova sa bojevim glavama, odnosno do 36 elemenata koji udaraju istovremeno. Od lansiranja do cilja prolazi samo nekoliko minuta.

Problem za Ukrajinu je što nema čime da je presretne. Ni sistemi „Patriot“, ni napredniji američki „THAAD“ ili izraelski „Arrow 3“ - koje Kijev nema - ne nude sigurnu zaštitu protiv ciljeva koji stižu istovremeno, ekstremnom brzinom, po teško predvidljivim putanjama. Drugim rečima, ovo je oružje protiv kojeg je odbrana u ovom trenutku gotovo teoretska.

Za Balkan ovo nije daleka vest. Svaka eskalacija u ovom ratu preliva se u cene energije, u talase izbeglica i u nervozu tržišta koju mi osećamo direktno. I svaka nova „čudotvorna raketa“ je podsetnik koliko brzo retorika o odvraćanju može da se pretvori u stvarnu štetu. Pitanje nije samo da li će Putin lansirati - već koliko puta će svet dozvoliti da se prag onoga što je „nezamislivo“ tiho pomeri.