Dana 24. maja 2008, u srednje-zapadnoj Danskoj, u malom mestu Megeltonder, Mari Kavalije se venčala sa princem Joakimom od Danske, mlađim sinom kraljice Margrete II. Nažalost, kako se prečesto događa sa srećom u kraljevskim brakovima, oni su se 14 godina kasnije razdvojili. Ali o venčanici tada - i sada - govori se posebnim tonom.

Dizajner je bila švajcarska modna kuća Arasa Morelli sa španskim korenima - upravo onaj "španski dodir" koji je primetio modni svet tada. Fustan je imao srcoliki dekolte, princeznu siluetu, cvetne čipkaste rukave sa vezovima inspirisanim od čipke od Kale iz 19. veka, i trometarsku trenu. Ne agresivno moderan, ni retro - to je ono što se naziva "atemporal".

Princ Joakim, kada je video da dolazi ka oltaru u srednjovekovnoj crkvi sa rimskom arhitekturom, rasplakao se pred 280 gostiju. To u kraljevskim krugovima nije čest prikazan momenat. Kako to da opiše dvor? Dvor ga nije opisao - to su komentarisali svi osim dvora.

Nakit i dodatni detalji bili su kako se očekivalo: dijamantska tijara kraljice Margrete (svekrve), dug prevez prikačen na tijaru, visoka kok pričeska sa volumenom, i buket od belih lilija i kremastih ruža. Svadba je završila sa galom u palati Schackenborg - koja sada, posle razvoda, više nije u posedu princa.

Zašto se ova venčanica, 17 godina kasnije, i nadalje pominje? Jer pravi nešto što mnoge modne kreacije ne uspevaju: nije premnogo šik, nije premnogo klasična. Čipke od Kale su evropsko nasleđe koje skandinavske kraljevske neveste favorizuju, španske kuće od njih stvaraju interpretacije, i rezultat je jedna mala evropska sinteza u jednom fustanu. To je najređi tip kreacije - ona koja ne ide sa sezonom, ali se i ne trudi da bude "klasična". Jednostavno, nadmaši sezonu.