Danas je 27. april. Pre devet godina, nekoliko stotina demonstranata sa maskama na licu ušlo je u makedonski Sobranje - ušli su pesnicama i s ciljem: da spreče izbor Talata Džaferija za predsedavajućeg. Rezultat: više od 100 povređenih, uključujući tadašnjeg lidera SDSM-a Zorana Zaeva. Ovo nije samo istorijska činjenica. Ovo je konstitutivni trenutak savremene makedonske demokratije.

Događaj je bio kulminacija političke krize koja je počela 2015. - "Bombe", prisluškivanja, Gruevski. Političari koji nisu imali podršku u Sobranju izneli su borbu na ulice. Njihovi pristalice ušli su u tu zgradu s ciljem da ubiju politički proces. I za dlaku - uspeli su da ostave trajan trag.

Danas, deo osuđenih i dalje traži novo suđenje. Amnestijski zakon iz 2018. oslobodio je deo - i zapalio novu raspravu o "pomirenju nasuprot pravdi". Racin piše: "Ni amnestija, ni amnezija." Tačno. Bez pune odgovornosti, bez odgovornosti, Makedonija rizikuje da ponavlja iste greške - u drukčijim omotačima.

27. april nije samo "jedan dan". To je ogledalo. I pitanje koje treba da postavljamo nije samo "Da li je neko odgovarao?" - već "Da li smo razumeli zašto se desilo?"