Opština Aerodrom je najavila da počinje postupak za uspostavljanje sistema video-nadzora na dečjim i sportskim igralištima, kao i u parkovima. Predlog je usvojen na sednici Saveta, a cilj je, kažu, veća bezbednost na mestima gde se najviše okupljaju deca i mladi.

Ideja na prvi pogled zvuči razumno - kamere tamo gde ima vandalizma, krađa ili nasilja među mladima. Dečja igrališta u Skoplju nisu jednom završila oštećena, polomljena ili uništena, pa je želja da se zaštite razumljiva. Kad rekvizite plaćaju svi građani, njihovo čuvanje je zajednički interes.

Ali video-nadzor javnih prostora uvek nosi i drugo, dublje pitanje - gde je granica između bezbednosti i stalnog snimanja građana. Igrališta su mesta gde deca igraju, a roditelji sede; kamera koja ih štiti istovremeno ih i snima. Pitanja su jednostavna, a odgovori se retko daju unapred: ko gleda snimke, koliko dugo se čuvaju, ko ima pristup i šta se dešava s tim podacima.

Opština Aerodrom zasad samo otvara postupak - konkretni detalji o sistemu tek treba da se objave. Upravo tu vredi da građani budu pažljivi i da pitaju. Video-nadzor može biti koristan alat za bezbednost, ali samo ako dolazi s jasnim pravilima o privatnosti. Inače se lako pretvara u nešto drugo - od zaštite dece u naviku stalnog nadgledanja, koje niko nije poželeo, a svi su dobili.